А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев


Кварц куми 4 Магнитли сепарация х



Download 14,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet67/198
Sana23.02.2022
Hajmi14,03 Mb.
#129746
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   198
Bog'liq
Noorganik materiallar kimyoviy texnologiyasi (A.Ismatov va b.)

Кварц куми
4
Магнитли
сепарация
х
Куритиш
4
Элаш
4
Бункер
Охактош ёки 
доломит
4
Доналаш
4
20—40 мм
4
Куритиш
4
Элаш
4
Бункер
Сода ва 
сульфат
4
Майдалаш
4
Куритиш
X
Элаш
4
Бункер
Ш иша
чикиндиси
4
Майдалаш
4
Ювиш
4
Элаш
4
Бункер
4
Автоматик торозулар оркали дозалаш
4
Эйрих аралаштиргичда шихта тайёрлаш
X
Прессда брикет олиш
I
Контейнерда брикетни ваннали печга узатиш
Х
Ваннали печда шихтани эритиш
4
Питатель ёрдамида колиплашга узатиш
4
Крлиплаш
4
Лер 1000x18 ёрдамида отжиг утказиш
X
Сортлаш. жойлаш 
Тайёр буюмлар омбори
15- раем. Т ара ш и ш а си и ш л аб ч и к ар и ш га о и д т е х н о л о г и к ти зи м .
Тара шиша шихтасини тайёрлаш ва п и ш и р и ш —кури­
лиш шишалари ишлаб чикариш технологияси ж араёнла- 
рига ухшаб кетади. Уларнинг тайёрлов цехлари узларининг 
улканлиги билан ажралиб туради ва 
1
суткада тайёрлана-
www.ziyouz.com kutubxonasi


диган шихта микдори 300 т гача бориб етади. Бундай ш и ­
шалар таркибига энг куп микдорда корхона чикиндиси ва 
шиша синикдари киради. Уларнинг микдори 50% гача були­
ши мумкин. Улар жагли майдалагичлар ёрдамида майдала­
нади, ювилади, элаш оркали сортланади. Асосий хомаш ё- 
лардан бири булган кварц куми бойитилади ва таркиби 
бир хил булишига эриш илади, барабанли куритгичда кури­
тилади, эланади ва бункерга жунатилади. Керакли кум

см
2
юзасида 81 та теш икли элакдан >отан булиши шарт. 
Охдктош ва сода каби ком понентлар \ам 15- технологик 
тизимда келтирилган ж араёнлар буйича ишлов олади.
0
\актош , доломит ва бур 2—3 см улчамли булакчалар 
\олига келгунча болгачали ёки жагли майдалагичлар, шарли 
ёки аэробил тегирмонларда доналанади. Сунгра барабанли 
куритгичларда 400—450°С да куритилади. Сунгра аэробил те­
гирмонлар ёрдамида майдаланади ва 1 см
2
юзага 64 тешик 
ёки 49 теш ик туф и келадиган элаклар ёрдамида эланади ва 
тортишга тайёр компонентлар бункерига жунатилади.
Сода, 15-расмдаги технологик тизимда курсатилгандек, 
ш иша корхоналарига тайёр ,\олда 
корозли
копларда кел- 
тирилади. Улар электр юклагичлар ёрдамида тортиш олди 
бункерига жунатилади. Агар сода узок муддат сакданиш и 
туфайли намланиб тош лар \о си л килса, у \олда болгача­
ли майдалагичларда майдаланади ва куритилади, су н ф а
тебранувчи стол ёки виброэлаклар ёрдамида эланиб тайёр 
хомашёлар бункерига узатилади. Сунъий натрий сульфат 
\ам корхоналарга 
корозли
копларда келиб тушади ва фа- 
кат элаш жараёнига дучор булади. Табиий сульфат эсати ш
лар билан копланган валикли майдалагичларда м айдала­
нади, 650—750°С да барабанли куритгичда куритилади, 
яъни кайта болгачали майдалагичдан утказиб эланади ва 
тайёр сульфат бункерига жойланади.
К орхон ан и н г дозалаш -аралаш ти ри ш булимида тара 
ш иш аси таркибига кирувчи компонентлар автомат тор- 
мозларда 0,2—0,3% аникдикда тортилади. Тортиш 3—3,5 
минутни, конвейерга юкланиш и 1,5—3 минутни ташкил 
этади. Компонентлар конвейер ёрдамида айланувчан жом 
куриниш ли Эйрих аралаштиргичларига узатилади.
Тайёр шихта оралик бункерга тушади ва лентати кон ­
вейер ёки конвейер-кюбель ёрдамида печга узатилади. Шихта 
печга пневмотранспорт оркали *ам узатилиши мумкин. Бу
www.ziyouz.com kutubxonasi


операциялар автоматлаштирилган булиб, бир дозалаш-ара- 
лаш тириш булимининг куввати замонавий шиша ишлаб 
чикариш корхоналарида суткасига 500—600 т шихтага тенг.
Баъзи корхоналарда шихта, аввал таксимчали ёки ба­
рабанли грануляторларда гранула ^олига келтирилади, 
сунгра печга узатилади. Бу \олда унсимон ком понентлар- 
нинг (эриш вактида) атмосферага учиб кетиш и кескин 
камаяди ва экологик \о лат яхшиланади.
Тара учун мулжалланган шиша куп тоннажли булган- 
лиги сабабли, шихтани эритиш учун асосан протокли (п и ­
ш ириш ва колиплашга тайёр булган булимлар ораси те­
ш ик) ванна печидан фойдаланади. Печдаги температура 
1480—1550°С атрофида булиши мумкин. 1550°С да суткаси­
га бассейннинг 
1
м
2
юзаси \исобидан 
2200
кг гача шиша 
ол иниш и маълум. Б ассейндаги эри тилаётган ш аф ф оф
шиша калинлиги 600—900 мм ни ташкил этади. Проток 
орка булими бассейнидаги колипланиш га тайёр тоза шиша 
массасининг калинлиги 300 дан 600 мм гача.
Тара ш ишасини пиш ириш да ш ихтанинг эриш ини тез- 
лаштирувчи омилларни куллаш катта ахамиятга эга. Ш иша 
массасини купиклаш тириш га эриш иш , кушимча электри- 
ситиш , кислородли пуфлаш ёкилгининг туда ва эф ф ектов 
ёниш ини таъминлайди. Биргина шиша массасини аралаш - 
тириб туриш оркали ш иш а пиш ириш агрегатларининг 
унумдорлигини 20—25 % га ош ириш га эриш иш мумкин. 
Кушимча электриситгичларни урнатиш суткасига бассейн­
нинг 
1
м
2
юзасидан олинадиган ва колипланиш га сарф 
буладиган шиша м икдорини 3000—3500 кг гача ош ириш и 
мумкин. Шу ва бош ка янгиликларни куллаш оркали шиша 
пиш ириш печларининг унумдорлиги 30—40% га ош ири- 
лиш и мумкинлиги тасдикланган.
Тара шиш асини колиплаш яримавтомат ва автоматлар 
ёрдамида пуфлаш, пресслаш ва пуфлаб пресслаш усулла­
ри оркали бажарилади. Ушбу максадларда ВВ-2, ВВ-
6
, ВВ-
12, 2 ЛАМ, АВ-
6
, ПВМ каби маш иналар иш латилади.
Ш иш а колиплаш маш иналари н и \оятд а унумдор аг- 
регатлардир. Масалан, 2 П В М -12 машинасида 1 минутда 
55—60 дона банка, 3 П В М -12 да эса 25—30 д он а буюм 
колипланади. ВВ-12 типдаги м аш иналарнинг колиплаш
куввати 
1
минутга 100—160 та бутилкани таш кил этади.
Тара шишалари кол и план ган и дан сунг туннелли ко н ­
вейер печларига узатилади. Идиш кон вей ерн и н г металл
www.ziyouz.com kutubxonasi


S iO , 
P b

Download 14,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish