А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев


-§. Маиший-хужалик шишаси ишлаб чикариш



Download 14,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet66/198
Sana23.02.2022
Hajmi14,03 Mb.
#129746
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   198
Bog'liq
Noorganik materiallar kimyoviy texnologiyasi (A.Ismatov va b.)

11-§. Маиший-хужалик шишаси ишлаб чикариш 
технологияси
Маиший-хужалик шишасининг ахамияти. М аиший-хужа­
лик ш иш асидан турли хил уй-рузгор, безак бую млари. 
х$окалик асбоблари ясалади. Ш иш анинг кашф этилиш и 
турли-туман шакллардаги бутилкалар, \а р хил банка ва 
идишлар, вазалар, стакан, кадахдар, кискаси турмуш учун 
зарур буюмларнинг куплаб ишлаб чикарилиш ига олиб кел­
ди. У минг йиллар давомида киш илар учун таом ейиш , 
аёллар учун безак, болалар учун эса уйинчок сифатида 
хизмат килиб келди.
Бундай ш иш аларни адабиётда яна м аданий-м аиш ий 
шишалар номи билан х,ам аташ кабул килинган. Булар като­
рига биллур, идиш -товок, тара, кузгу, ойнак, безак. 
арча 
уйинчокдари кабилар киради. Улар ёрдамида уй-ж ойлар, 
м аданий-маиш ий муассасалар безалади ва эксплуатация 
килинади.
Маиший-хуж алик шишасининг таърифи. Таркиби, асо­
сан кремнезём, глинозём, иш корий-ер ва иш корий ок- 
сидлардан таш кил топган \ам д а суюк, пастасимон ва кат­
ти к ма\сулотларни кадокдаш, сакдаш ва узатиш учун хиз­
мат килувчи 
ш аф ф о ф ам орф
м одд ал ар д ан
ю кори 
температураларда шакллаш йули билан олинган бую млар­
га маиш ий-хужалик шиша буюмлари деб аталади.
Маиший-хужалик шишаларининг турлари. Улар, асосан 
уч катта кисмдан иборат:
1. Тара шишаси;
2. Сорт (нав)ли шиша;
3. Бадиий-декоратив буюмлар ш иш аси.
Ш иш а тараси буюмлари уз навбатида икки катта груп­
пага ажралади:
1. Бугзи тор шиша тараси—огзи н и н г ички диаметри 
30 мм дан кам булиши зарур. У суюк ма^сулотларни кадок- 
лаш ва сакдаш учун хизмат килади;
2. Бугзи кенг ш иш а тараси — о гзи н и н г ички диаметри 
30 мм дан катта булади. Ш унинг учун яр и м сую к ва кат-
www.ziyouz.com kutubxonasi


тик, мах;сулотларни кддокдаш ва сакдаш максадларида иш ­
латилади.
С ортлаш ва б ад и и й -д ек о р а ти в ш и ш ал ар н и н г и ш л ати - 
ли ш и га караб ош хон а и ди ш и , в и н о ва и чи м л и клар и д и - 
ш и, б а д и и й -д ек о р а ти в бую м лар каби турларга аж ралади. 
Ш акллаш турига караб эса бундай ш и ш алар пуф лаб ш акл - 
лан ад и ган , п рессп уф л аш ор кали тай ёрлан ади ган ва п р ес­
слаш усули билан олин ади ган бую млар турларга булинади. 
Я рим махнул отга и ш лов бериш турига караб улар ш акллаш
вактида бадиий безак б ериладиган, гравирлаш усулида и ш ­
лов б ери лган, ш л и ф овкад ан угказилган , эм аль хдмда буёк- 
лар ёрдам ида б ад и и й -д еко р ац и ял ан ган и кки таркибли ш и ­
ш ани ка в а тм а-к ав ат ё п и ш ти р и ш усулида о л и н а д и ган л ар - 
га булинади. Т ар к и б и га караб эса кургош ин окси д л и ва 
К ургош инсиз тар к и б л и лар га аж ратилади.
Маиший-хуж алик шишалари ишлаб чикаришнинг техно­
логик тизимлари. Куйида икки турли ш иш а— шиша тара 
ва биллур буюмлари ишлаб чикариш нинг технологик ти ­
зимлари келтирилади (15- ва 16- раемлар).
Ш иш а тара таркибига, асосан учта оксид — S i0 2, CaO 
ва N a20 киради. Ш иш анинг етилиши ва олинаётган буюм­
ларнинг сифатини яхшилаш максадида таркибига 3—3,5% 
MgO (CaO х,исобидан) ва 3—5% А1
2
0
3
(S i0
2
\и соби дан ) 
киритилиш и мумкин. S i0
2
урнига 1% гача В
2
0
3
ва N a20
урнига 2—3% К 20 кушиш хдм ш иш а сифатини яхш илай- 
ди. Ш аф ф оф шиша тара таркибида 0
,1
% гача, яри м ок ш и ­
шалар таркибида эса 0,6% гача Fe
2
0
3
булишига йул куйи- 
лади. Рангли ш иша тара таркибига эса 1,5—2% Fe
2
0
3
B a
1—2% гача МпО кириш и мумкин.
Ш иша тара шихтаси таркибига S i0
2
бойитилмаган кварц 
кумлари, А1
2
0
3
— нефелин концентрати, СаО — охактош, 
СаО ва MgO — доломит, N a20 — тегишли сода ва суль- 
фатлар оркали киритилади.
Куп таркалган шиша таранинг таркиби (мае., %) кел- 
т и р а м и з : S i 0
2
-7 3 , A l
2
0
3
+ F e , 0
3
—2, C a O + M g O — 10, 
N a20 + K 20 —14,5 ва нихоят S 0
3
—0,5. Бундай таркибли ш и ­
шалар анчагина мустах^ам булиб, уларнинг ташки ва ички 
босимга чидамлиликлари 15—17 атм гача боради.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 14,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish