A b d u m a j id m a d r a im o V g avhar fu zailo V a



Download 6,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet389/420
Sana31.12.2021
Hajmi6,54 Mb.
#275149
1   ...   385   386   387   388   389   390   391   392   ...   420
Bog'liq
--Manbashunoslik.Abdumajid Madraimov

7.3.6.  «Tarixi  Muqimxoniy»
“Tarixi  M uqim xoniy”  nomli  tarixiy  asar  muallifi  XVII  asrda  o'tgan 
yirik olim  M uham m ad Yusuf Munshiydir. Asarida keltirilgan m a’lumotlaiga 
qaraganda,  asli balxlik bo'lgan va  Subxonqulixon  (1651-1680-yillari  Balx,
1680—1702-yillari  Buxoro  xoni)  ham da  M uham m ad  M uqim xon  (1697— 
1707-yillari  Balx  xoni)  saroyida  munshiy  bo'lib  xizmat  qilgan.
M uham m ad Y usuf M unshiy  M uham m ad  M uqim xonga 
b ag'ishlangan
1  Rais  -   X V II-X IX   asrlarda  m usulm onlar  to m o n id an   shariat  ko‘rsatm alarining  qanday 
bajarilishini  nazorat  qilib turuvchi  m ansabdor.  X -X V 1  asrlarda  m uhtasib d e b  atalgan.
234


“Tarixi  M uqim xoniy” nom li  asarini  yozgan.  M azkur  asar  1697—1704- 
yillar  orasida  yozilgan  b o lib ,  Balx  va  qism an  Buxoro  xonligining  X V I1 
asrdagi  ijtim oiy-siyosiy tarixini bayon etadi.  M uham m ad Y usuf M unshiy 
ag a r  “ja h o n   h o d is a la r in in g   k u c h li  s h a m o li  u n in g   (M u h a m m a d  
M uqim xonning) hayot o ‘tini o'ch irm asa, yo'qsizlik dengizining to'lqinlari 
o ‘ynoqi  otini  o ‘z  girdobiga  to rtib   ketm asa” ,  ushbu  asarining  ikkinchi 
q is m in i  h a m   y o z ish   n iy a tid a   e k a n lig in i  a y ta d i.  L e k in ,  “ T a rix i 
M uqim xoniy” ning  ikkinchi  kitobi  yozilm ay qolgan.  F ikrim izcha,  bunga 
qandaydir  kutilm agan  hodisa,  balki  m uallifning  biron  falokatga  uchrab 
qolganligi  sabab  boMgan.
“Tarixi  M uqim xoniy”  m uqaddim a  va  uch  bobdan  iborat.
M u q a d d im a d a   tu rk iy   x a lq la rn in g   afso n av iy   o n a s i  A la n   q u v a , 
C h in g iz x o n n in g   o t a - b o b o l a r i ,   m o ‘g ‘ul  q o 's h i n l a r i   t o m o n i d a n  
M ovarounnahr,  Balx  va  B adaxshonning  bosib  olinishi  tarixi  qisqacha 
bayon  etilgan.
A sarning  b irinchi  bobi  S h ay b o n iy lar  davrida  M o v a ro u n n a h m in g  
um um iy  ahvolidan  hikoya  qiladi.
“Tarixi  M u q im x o n iy ” ning  yangi  va  m uhim   qism i  u n in g   I I —HI 
boblaridir.  Ikkinchi  bobda  Balx  va  qism an  Buxoro  xonligining  XVII 
asrdagi  ijtimoiy-siyosiy ahvoli, shuningdek,  Buxoro va  Balx xonliklarining 
Hindiston,  Eron, Turkiya va  K oshg'ar bilan boMgan siyosiy muno&abatlari, 
uchinchi  bobda  esa  1702—1704-yillar  voqealari,  xususan  Buxoro  bilan 
Balx  o'rtasid a  boshlangan  qurolli  kurash  o ‘rin  olgan.
Asarda  xonlar  va  katta  yer  egalari  to 'g 'risid a,  m ehn atk ashlar  og‘ir 
ahvoli  to ‘g ‘risida  ayrim   qim m atli  m a ’lu m o tlar  uchraydi.
“Tarixi  M uqim xoniy”  asarining  qo 'ly o zm a  nusxalari  ko‘p  va  S ankt- 
P e te r b u r g ,  T o s h k e n t ,   s h u n i n g d e k ,   x o r ijiy   m a m l a k a t l a r n i n g  
kutubxonalarida  saqlanm oqda.  Asar  toMa  o'zbekchaga  18 6 1-yili  taijim a 
qilingan,  undan  ayrim   parch alar  fransuz  va  rus  tillarida  e ’lon  qilingan. 
1956-yili  to ‘liq  ruscha  taijim asi  A .A .Sem enov  tom o n id an   c h o p   etilgan.

Download 6,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   385   386   387   388   389   390   391   392   ...   420




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish