жинслардан ажралиб туради. Бу хусусиятлардан бири унинг
ни^оятда ш афф оф лиги \ам да пиш икдигидир. Бунда, ал-
батта, кимёвий ж и\атдан пиш икдиги назарда тутилмок-
да,
бош кача айтганда, шиша буюмларга на ёмгир, на со-
rvk,, на шамол. па
куёш
нурлари таъсир килади. Бундай
омиллар эса йиллар давомида \атто тогларни \а м емириб
юборади. бирок, ш ишадек нозик нарсага «кучи етмайди».
Ш иш анинг п и ш и кл и к сири \а м ана шунда.
Ха, табиатда курилиш шишаси билан ракрбатлаша ола-
диган моддалар жуда кам. Кимёвий п иш ик моддаларни
табиий ва сунъий кристалл моддалар
орасидан куплаб то-
пиш мумкин, аммо курилиш ш иш асидек ш аф ф оф \ам да
кенг таркалган ва таннархи арзон булган котишмани ахта-
риб топиш амримахрл.
Курилиш ш иш аси аерлар давомида, асосан тинчлик
максадлари учун хизмат килмокда. Курилиш шишаси ту
файли турарж ой, м аданий-м аиш ий муассаса ва ишлаб
чикариш
корхоналарининг
e p y F ,
шинам ва к\фкам килиб
курилиш ига эриш илди.
Замонавий архитектура ш ишани курилиш ва безак ма-
териали сифатида асосий уринларга кутармокда. Шу са
бабли корхоналарда прокатланган ойна, говакли шиша
блоклар, проф илли шиша ва гилам мозаика плиткалари
ишлаб чикариш ва курилиш да
ишлатиш кундан-кунга
купаймокда. Уларни махсус усулда кристаллаш оркали си-
галл, фотоситалл ва шлакоситалл каби техника буюмлари
олиш \ам йулга куйилмокда.
К урилиш ш и ш аси н и н г асосий хусусиятлари куйи-
дагича: \аж м и й огирлиги 2450—2550 кг/м 3, сикилиш ва
эгилишга чидамлилиги 10000 ва 450 кг/см 2, каттикдиги
5—7, иссикдик утказувчанлиги 0,6—1,15 ккал/м соат • гра
дус.
калинлиги
2 —6
мм.
Ш уб\асиз, курилиш ш иш аларининг биринчи ва асо
сий хусусияти уларнинг ш аффоф ва тиникдигини бош ка-
риш нинг мумкинлигидадир. М асалан, тураржой деворла-
ридан биологик актив ультрабинафш а радиацияни яхши
утказиш ва инфракизил нурларни ушлаб колиш талаб эти-,
лади. Агар девор таркибида темир
оксиди жуда кам, хром,
кургошин ва титан оксидлари бутунлай булмаган шиш а-
дан ясалса, у куйилган талабларга тулик жавоб беради. Агар
ran музей ва кутубхона деворлари хдкида кетса, у \олда
ю корида ном и кайд этилган, таркибида оксидлар куп
булган ш иш ани танламок даркор. У буёк, ва кргозларнинг
учиб кетиш ига сабабчи булган
ультрабинафш а нурларни
хонага утказмайди.
Тураржой деворлари одамларни куёш нуридан сакла-
ши керак. Бу уринда таркибига кумуш галлати бирикмаси
кирган фотохром деворлари кул келади. Улар уз ранги ва
ш аф ф оф лигини ёругликка караб автоматик узгартиришга
кодир. Сояда бундай ш иш а девор ти н и к ва унинг куз ил-
говчи нурни утказиш кобилияти худди дераза ойнаси с и н
гари унга таъсир килаётган нурнинг 90 %ини ташкил эта
ди. Аммо куёш нури таъсири остида 30
сек ичида унинг
утказувчанлик кобилияти 50%га, яна 22 сек утгач эса 28%га
тушиб колади. Натижада у кулранг тусга кириб, о к нур
спсктрларини ютади. Куёш нури таъсири йуколгач, у яна
тиниклаш ади ва
1—2
минутдан сунг дераза ойнаси каби
90% нурни аввалгидек утказа бошлайди.
Do'stlaringiz bilan baham: