КУДУКлар
учун мулжалланган це-
ментларга жуда жиддий талаблар куйилади. Там понаж це
ментлар ишлаб чикаришда бир мунча кийинчиликлар бор.
«Совук»
кУДУКД ар
учун мулжалланган тампонаж цемент-
ларда C3S ва С3А минералларининг йигиндиси 60 % га
тенг, у портландцементни ута майда туйиш (солиш тирма
сирти 300—350 м2/к г Га тенглашгунча) оркали олинади.
Ундаги гипс микдори 3 %, «иссик» кудукдар учун мулжал
ланган тампонаж цементнинг тиш лаш иш муддатини се-
кинлатиш учун унга кам алю минатли портландцем ент
кушилади. Бундай цемент тахминан 75°С иссикдикда и ш
латилади.
Турли мураккаб шароитлардаги нефть ва газ кудукда-
рини бургулашда бу стандарт цементлар цементлаш и ш
ларини доимо сифатли олиб бориш га имкон беравермай-
ди. Бундай шароитдаги кудукдарни цементлаш учун ювув-
чи лой аталасининг солиш ти рм а о ги рли ги дан ц ем ент
Коришмасининг солиштирма огйрлигининг ортикрок були
ши таъминланиш и керак. Бош ка шароитларда эса акси н -
ча, цемент коришмасини жуда катта баландликка кута-
риш учун унинг солиштирма огирлиги кам булиши лозим.
Ю корида айтиб утилганидек тампонаж иш лари олиб бо-
рилаётган кудукдарнинг чукурлигига караб, унинг тем пе
ратураси узгариб боради: «совук кудук» деб аталувчи кудук-
ларда температура 40°С дан ош майди. Чукур кудукдарда
(2500 м) тампонаж иш ларини юкори температура (90°С
гача) ва жуда хдм чукур (4500 метрдан ортик) кудукдарда
100°С дан ортик температурада олиб бориш керак. Бундай
температурада олиб борилаётган тампонаж ишларида турли
хил цементларни иш латиш га ту ф и келади.
Ё рик жинслардан утувчи кудукдар учун толали (асбест
Кушимчали), деворлардан газ чикадиган кудукдар учун
кенгаювчи, чукурлиги 5—7 км булган и ссик кудукдар учун
тиш лаш иш муддатлари секинлаш тирилган огир ва енгил
тампонаж цементлар ишлатилади.
Кудукдарда температуранинг яна
\а м
кутарилиш и н а
тижасида цемент таркибидаги минераллар сув билан ре
акцияга тез кириш ади ва унинг тиш лаш иш муддати кис-
каради, цементнинг мутах^камлиги ортади.
Ш ундай махсус ш ароитларда цементларни ишлатиш
учун
махсус цементлар
иш лаб чи кари лган , уларнинг
самарадорлиги таж рибада синалган, аммо улар махсус
буюртма асосидагина кам микдорда ишлаб чикарилади.
Хозирги кунда турли чукурликда булган газ ва нефть
кудукдари учун йилига бир неча юз минг тонна тампонаж
цементи Кувасой цемент комбинатида ишлаб чи кари л
мокда.
Узбекистон Фанлар академиясининг академиги К. С. Ах,-
медов ва техника ф анлари доктори У. Д. М амажонов р а \-
барлигида оддий там понаж цементларига турли тузлар ва
уларнинг аралаш масини хдмда юкори молекуляр полимер-
ларни кушиб Урта Осиёдаги жуда чукур газ кУДУКДарида
ишлатиш мумкинлиги асослаб берилди. Натижада цемент
лар хоссаси маълум даражада узгарди.
Махсус там понаж цементлар турларини \а р хил сан о
ат чикиндилари асосида купайтириш ва уларнинг котиш
назарияларини ривож лантириш ишлари Республикамиз-
нинг мустакиллик йилларида яна \а м ривожланмокда.
2. Пуццолан портландцементлар
Актив минерал моддалар майда килиб туйилган
t o f
жинслари ёки саноат чикиндиларидан иборат булиб, улар
таркибида С а(О Н )2 булган моддалар билан бирга кушиб
аралаш тирилса, сувда котадиган булиб колади. Бу куш им
чалар асосан актив шаклдаги, яъни оддий шароитда охдк
билан узаро таъсир этадиган кумтупрок ва гилтупрокдар-
дан таркиб топган, уларнинг узаро таъсир этишуви нати
жасида гидросиликатлар ва гидроалюминатлар, яъни сув
га чидамли богловчи моддалар \оси л булади.
Цементга кушиладиган табиий гидравлик моддалар тар--
кибига вулкон куллари, туфлар, трасслар, пемза, диато-
митлар, трепел ва опокалар киради; сунъий кушимчалар
сифатида эса ёкилги кули ва ёкилги шлаки, домна печла-
ридан чиккан донадор шлак, куйдирилган гиль ва шу ка
билар ишлатилади.
Кальций гидрат оксиди С а(О Н )2 портландцемент кота-
ётган вактда ажралиб чикади. Портландцементга гидрав
лик кушимчалар аралаш тирилганда эса куш имчанинг ту
рига караб, пуццолан портландцемент ёки шлакли порт
ландцемент х,осил булади.
Портландцемент клинкерини табиий актив м инерал
моддалар билан бирга майдалаб туйиб \о си л килинган
гидравлик богловчи моддалар
Do'stlaringiz bilan baham: |