А. А. Исматов, Т. А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев


Реактив ва табиий хомашёлар асосида олинадиган



Download 13,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet72/198
Sana17.07.2022
Hajmi13,25 Mb.
#816126
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   198
Bog'liq
Исматов Ва б Ноорганик материаллар

1. Реактив ва табиий хомашёлар асосида олинадиган
техник ситаллар. 
Улар уз навбатида таркибига кура, тур­
ларга ажралади: а) литийли ситалл; б) кургошинли с и ­
талл ва \о казо . Яна техник ситалл ма^сулотнинг хусусият- 
ларига кура 
\ ш
турлича булади: а) иссикка чидамли с и ­
талл: б) ш аф ф оф ситалл ва \оказо.
2. Саноат чикдшдилари ва 
tof
 
жинслари асосида олина­
диган курилиш ситаллари. 
Улар 
\ам
икки турга аж ратила­
ди: а) шлакли ситаллар ва б) петроситаллар. Ш лакли с и ­
талларнинг уч тури адабиётларда маълум:
а) кора металлургия саноати шлаклари асосида о л и н ­
ган ситаллар;
б) рангли металлургия саноати шлаклари асосида ол и н ­
ган ситаллар:
в) бош ка шлаклар (фосфор саноати чикиндиси, ис­
сиклик электр станциялари кули ва бош калар) асосида 
олинган ситаллар.
Петроситалларнинг икки тури маълум:
а) базальт, д и абаз ва б ош ка 
t o f
 
ж ин слари асоси даги
ситаллар;
б) б ой и ти ш ко р х о н ал ар и н и н г руда колдиги ва б о ш ка 
ч и к и н д и л ар и асоси да олин ади ган ситаллар.
Ситаллар ишлатилиш со\аларига кура эса уч катта груп­
пага ажратилади:
1) курилиш си таллари ;
2
) техник ситаллар;
3) хужалик-маиш ий ситал.
Ситалларни уларнинг таркибига кирган кристалл фаза 
номи билан аташ \ам купгина манбаларда учрайди. К^уйи- 
да улардан баъзиларининг номи келтирилади:
1. 
Сподумен таркибли ситаллар. 
Улар Li
2
0 -A l
2
0
3
- S i0

системаси асосида ТЮ
2
катализатори иш тирокида ол и н ­
ган булиб, уларнинг асосий кристалл фазалари Р-споду- 
мен Li
2
O A l
2
0
3
'4 S i0 2, Р-эвкриптит ва Li
2
0 A l
2
0
3
’2 S i0
2
ва 
кварцсимон каттик эритмалардан ташкил топган булади. 
Титан (IV) оксиди шиша шихтаси таркибига 4 —6 % ат-


рофида кушилади. Ситалл олиш жараёни икки паллали 
булади: биринчи ишлов 700—900°С да 2 соат давомида 
булса, иккинчи ишлов 1000—1150°С да 2—4 соат давом и ­
да олиб борилади;

Download 13,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish