А. А. Исматов, Т. А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев


Чиннининг асосий хусусиятлари



Download 13,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/198
Sana17.07.2022
Hajmi13,25 Mb.
#816126
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   198
Bog'liq
Исматов Ва б Ноорганик материаллар

Чиннининг асосий хусусиятлари. 
Ч иннининг синиги ок, 
сополи зич ва уюшиб котган булиб, сув ва газни утказмай- 
ди, муста\кам, иссикдик ва кимёвий моддалар таъсирига 
чидамлидир. Санитария-гигиена ва механика жи^атидан чин­
ни мармартош ва гранит каби табиий тошлардан ясалган 
буюмларга якин туриши билан фаянс ва яримчинни масса­
си асосида ишлаб чикарилган ма\сулотлардан устун келади.
Санитария-техника чинни буюмлари маълум гидрав­
лик босимга бардош бериш, кислота ва сув таъсирига чи­
дамли булиши лозим. Уларнинг сув шимувчанлиги нол ат­
рофида, шакли мунтазам, юзаси си лли к булиши шарт.
Электротехника чинниси олдига катта ва масъулиятли 
талаблар куйилган. Бундай ма^сулотлар хужалик ва кури- 
лиш чиннисига кура эгилиш ва узилишга ута чидамли 
булмоги даркор. П-3, П-4, 5 ва П-6 изоляторларнинг бир 
минутлик узилишга каршилик курсатиши 2400—4800 кг 
гача боради. Электр токи таъсирида уларнинг карш илик 
курсаткичи эса 4000—8000 килограмм атрофидадир. ШС-6, 
ШС-10, ШД-20 ва ШД-35 маркали изоляторларнинг 1 см 2 
юзасининг эгилишига чидамлилиги 1400—3000 кг га тугри 
келади. Электр токига карш илик курсатиши эса 1 х Ю 12— 
3,74* 1014 см гача боради.


1487—71 ракамли тармок стандарти буйича бундай бу­
юмларнинг окдиги барит пластинкасиникига солиштирил- 
ганда 55—70 % ни ташкил килади. Улар иссик, ва совук- 
нинг кескин узгаришига саккиз марта чидамли, 1 с м 2 
юзанинг эгилишига каршилиги 700—900 кг, 20—800° ора- 
лигидаги кенгайиш коэффицентлари 40—50* 10-7 град.-1 
га тенг булиши зарур. Уларнинг сув ва бошка суюкдиклар- 
ни шимувчанлиги 0—0,5 % атрофида булади. Бундай бу­
юмларнинг 1 см 2 хджмига тугри келадиган огирлиги 2,25— 
2,42 г атрофидадир.
Чиннининг халк хужалигидаги ахамияти. 
Чиннидан ясал­
ган ма\сулотлар курилиш, техника ва хужаликда катта 
ахамиятга эга. Курилишда асосан санитария чиннисидан 
тайёрланган буюмлар ишлатилади. Улар мустах,камлиги, 
кимёвий тургун ва иссик-совукка бардошлилиги билан 
ало\ида ажралиб туради.
Техникада кулланиладиган чинниларга юкори ва паст 
вольтли, тешиш кучланиши 500 В дан юкори ва 500 В 
гача булган изоляторлар киради. Улардан биринчиси час- 
тотаси 50 гЦ, кучланиши эса 1 кВ дан юкори булган электр 
токини узатишда кулланилади. Иккинчи тур изоляторлар 
хужаликда кучланиши 500 В дан ошмайдиган электр то ­
кини узатишда ишлатилиб, улар урнатилувчи изолятор 
деб аталади.
Глиноземли чинни номи билан аталувчи массадан тех­
никада ута муста\кам покришка, кувур, радио антенна- 
ларнинг изоляторлари, юкори вольтли утказувчан и зол­
яторлар, шунингдек, металлокерамика мах^сулотлари оли­
нади.
Кейинги йилларда чинни мах^сулотларнинг халк хужа­
лигидаги ахамияти янада ортди. Японияда автомобиллар- 
нинг занг олмас ва муста\кам маторининг кобиги чи н н и ­
дан ясалди ва синовдан муваффакиятли утаи. Собик Ит- 
тиф окнинг купгина заводлари, шу жумладан, Тошкент ва 
Самарканд чинни заводи инженерлари чинни асосида ко- 
шинлар ясаш ва шу йул билан табиий мармартош ва гра­
нит плиталарнинг урнини босиш устида илмий тадкикот - 
лар олиб бормокдалар. Ситаллаштирилган чинни массаси 
асосида подшипник, радиатор, циклон, фонтан, хдйкал- 
ча, мозаика, панно ясаш мумкин.


Ах,олининг чинни буюмларга булган э\тиёж и борган 
сари купрок, кондирилмокда. Тошкент, Самарканд, К^ува- 
сой ва Хива чинни корхоналарида ишлаб чикдрилаётган 
буюмларнинг тури 50 дан ортиб кетди, уларнинг сифати 
\ам борган сари яхшиланиб бормокда. Республикамизда 
ишлаб чикдрилаётган чинни буюмларда миллий безаклар, 
анъанавий накдилар, халк, санъаткорларининг ижоди я н а ­
да купрок, акс эттирилиши мак,садга мувофикдир.
Чинни уй-рузгор буюми булибгина колмай, балки санъ­
ат асари хдмдир. Шу сабабли чиннисоз ижодкорлар рас- 
сом ва \айкалтарошлар билан биргаликда купрок, изла- 
нишлар олиб боришлари лозим. Бу уз навбатида ишлаб 
чикдрилаётган ма\сулотлар турини дид билан купайтиришга 
х,амда катта талаб билан харид кдлинишига олиб келади.
Корхоналарнинг тула кувватда ишлаши ва мах,сулот 
сифатини яхшилаш, уларнинг таннархини арзонлашти- 
риш учун юкори сифатли хомашё керак. Ангрен ва К,ора- 
Ксшпок, АР каолинга, Битоб, Чияли ва Илонсой дала шпати 
ва кварцга, Бухоро ок, кум ва фосфоритларга жуда бой. 
Республикамизда волластонит ва аляскит каби чинни хом- 
ашёлари етарлидир. Чинни буюмларни колиплаш учун и ш ­
латиладиган гипсни Ангрен керамика комбината ёки Ох,ан- 
гарон цемент заводида тайёрлаш мумкин. Шунга карамай 
каолин билан о к туп р ок У к р а и н а н и н г Д р уж о вка ра- 
йонидан, пегматит Карелиянинг Чупа районидан, гипс 
Самара шахридан келтирилмокда.
Олимлар нозик чинни буюми хдмда ёдгорликларни тай ­
ёрлаш учун керакли масса ва буёкдарнинг янги турлари ни 
топишлари, мух,ит таъсирига чидамли сирларни ишлаб 
чикаришга изчиллик билан жорий килишлари зарур. Т о ш ­
кент Кимё-технология институтининг олимлари то м о н и ­
дан яратилган паст температурада сополаги пишувчи фос- 
форитли чинни массасини изчиллик билан ишлаб чи ка­
риш зарур. Бу уз навбатида катта микдордаги ё к и л т ва 
хомашёни тежаш, куйдириш печларининг узлуксиз ремонт 
муддатини кескин узайтириш имкониятини берган булар 
эди,
Узбекистон чиннисозлари замондош ларимизнинг ю к ­
сак талабларига ижодий мех,натлари билан жавоб бериб, 
турмушимиз равнакига узларининг муносиб х,иссаларини 
кушмокдалар. Улар бундан кейин \а м чиннисозликн и хдр 
жихдтдан такомиллаштириб борадилар.



Download 13,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish