А. А. Исматов, Т. А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев



Download 13,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/198
Sana17.07.2022
Hajmi13,25 Mb.
#816126
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   198
Bog'liq
Исматов Ва б Ноорганик материаллар

Ришт турлари
Энциклопедияларда гиштга тугри бур- 
чакли параллелепипед шаклига эга булган стандарт улчамли 
минерал материаллардан куйилган, куйдириш ёки пар 
билан ишлов бериш оркали олинадиган сунъий тошга ай- 
тилади деб таъриф берилган. Хакикатан х,ам, курилиш ма- 
териали сифатида ишлатиладиган гишт (махдллий ахдли 
уни хом гиштдан ажратиш максадида пиш и к гишт деб \ам
атайди) сунъий кимёвий материал булиб, буйи 250, эни 
120 ва калинлиги 65 мм, огирлиги 4 килограмм килиб тай- 
ёрланади. Бир ярим ёки модуль гишт деб аталувчи гишт 
турида эса параллелепипед калинлиги 88 мм ни ташкил 
этади. Ишлаб чикарилган мах,сулот узининг сикилишга чи- 
дамлилиги билан 75, 100, 125, 150, 200, 250 ва 300 ном ­
ли маркаларга булинади. Бу ракамлар гиштнинг 1 квадрат 
сантиметр юзасига т у ф и келадиган кил о ф ам м д а берил­
ган юкнинг микдорини белгилайди. Курилиш гишти 6—14 % 
сув ютиш, ун беш марта кетма-кет такрорланадиган м и­
нус 15 ва плюс 20 даража оралигида узгарган му^итга чи­
дамли булиши керак. Унинг 1 куб метр *ажми огирлиги 
1450 килограммдан кам эмас.
Курилиш гишти ф изик-ким ёвий жихатдан кальций, 
магний, алюмосиликат, темир силикати сингари тузлар


ва кремний (IV) оксиди асосида кртирилган суюкликнинг 
эвтектик кртишмасидан иборат. Температура 1200— 1300° 
булганда у бутунлай эриб кетади ва шишасимон моддага 
айланиб колади.
Юзали гиштлар \ам худди оддий 
fhllit
улчамларида 
ишлаб чикарилади, лекин уларнинг юзаси кейинчалик эрит- 
ма билан сувалгани учун яхши куйган, ташки куриниши 
текис ва зич булиши керак. Бу гиштлар архитектура а.\ами- 
ятига эга булган иморатларнинг rie штоки ни безашда кулла- 
нилгани учун унинг юзаси югн^а кават яхши пишадиган ок 
тупрок, ёки сир (пасттемпературада тез пишадиган ок гил- 
тупрок ёки сир сопол ва чинни идишларга суркаладиган 
силикат асосли суюклик), ангобалар билан копланган. Бун­
дай гиштлар билан Бухородаги Сомон и йл ар макбараси. Ан- 
дижондаги Жомий масжиди, Алишер Навоий номидаги 
Академик опера ва балет театрининг ташки девори безал- 
ган. Уларнинг накадар куркамлигига бир назар солиб куринг. 
Купинча бундай гиштларни колипларда куйиш вактида унга 
механик усул билан жуяк босилиб, шакл \осил килинади, 
рангли кимёвий бирикма куйилади.
Юзали гишт сифатли лёсс ва каолин тупрогига турли 
аралашмалар, жумладан шишасимон модда кушиш 
о р к а л и
олинади. Юкори температура 1100 даража атрофида узаро 
бирикиш ва кристалланиш жараёнлари зудлик билан руй 
берганлиги сабабли тиник,, силлик юза \осил булади.
Ришт деганда яна унинг изоляция максадларида и ш ­
латиладиган енгил вазнли, говак, ичи ковак ва говак — 
ичи ковакли турлари \а м тушунилади. Бу гиштлар \ажм 
огирлигини камайтириш ва иссикликни изоляция килиш 
хоссаларини кучайтириш максадида олиб борилган изла- 
нишлар натижасида бунёдга келди. Н и \о я тд а енгил (\атто 
улар сувда \ам чукмайди) булган бу хилдаги енгил вазн­
ли гиштларнинг 1 тоннасини пар козонлари, турбина, 
печь ва иссиклик узатиш кувурларини куришда ишлатиш 
натижасида халк хужалигида бир аф егатга х^соблаганда 
бир йилда 200 тонна атрофида иссикликни тежашга им­
кон беради. Техника воситалари орасида говакли гиштга 
тенг келадиган, ёнмайдиган, исси кли кн и тежаш к о э ф ­
фициенти 95—97 % га етадиган бошка курилиш материа­
лини топиш амрима^ол. Яна унинг акустик хусусиятлари- 
ни айтмайсизми? Ровакли гиштда товуш ютиш ва товуш- 
ни изоляция килиш аъло даражада.



Download 13,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish