А. А. Исматов, Т. А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев


Махсус хоссали аралаш богловчи моддалар



Download 13,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet110/198
Sana17.07.2022
Hajmi13,25 Mb.
#816126
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   198
Bog'liq
Исматов Ва б Ноорганик материаллар

Махсус хоссали аралаш богловчи моддалар. 
Сунгги вакт­
ларда соф богловчи моддаларни бир-бири билан ва баъ- 
зи куш илмалар билан аралаш тириб олинадиган богловчи 
моддалар тобора кенг а\ам и ят касб этмокда. Бу х,ар бир 
таркибий кисмга хос хусусиятли ма\сулот бериш имко- 
нини беради. Хусусан, муайян богловчи моддаларни ара­
лаш тириш йули билан кенгаювчи ва кириш майдиган, 
куп
компонентли цементлар
деб аталувчи богловчи моддалар 
олиш мумкин.
К енгаю вчи портландцем ен т олиш усули И. В. К рав­
ченко том онид ан 1956 йилда ишлаб чизилган. Бундай це­
мент портландцемент клинкери ва гилтупроги куп булган 
тош кол, икки молекула сувли гипс ва гидравлик кушил- 
мани туйиб хрсил килинади. Ш унингдек, А. В. Волженс- 
кий (Россия) 1956 йилда тавсия этган гипс-цементли пуц­
цолан ва гипс-тош колли-цементли пуццолан богловчи ма­
териаллар — курилиш гипси ёки ута муста\кам гипснинг 
портландцемент ёхуд ш лак-портландцемент ва пуццолан 
куш илмасининг аралашмасидан иборатдир. Бундай боглов­
чи материаллар таркибида ярим молекула сувли гипс бор- 
лиги туфайли м уста\кам ликнинг кескин ортиши ва гид­
равлик цементларга ухшаб нам шароитларда котиш хусу­
сияти билан ах,амиятлидир.
1956 йилдан бошлаб гипс-цемент-пуццолан богловчи 
материаллари собик С С С Р худуди курилиш ларида, шу 
жумладан, Узбекистонда х,ам муваффакиятли иш латилиб 
келинмокда. Гипс-цемент-пуццолан богловчи материалла- 
ридан тайёрланган ма\сулотлар кам к,аватли тураржой би- 
нолари ва киш лок хужалик ахдмиятига эга булган бино- 
лар куриш да \ам фойдаланилади.


Кислотага чидамли цемент крем ний ф торли натрий 
(N a
2
SiF6) ва кварц кумни биргаликда жуда майдалаб ту- 
йиб олинади. Цементни кртириш учун сув эмас, балки эрув­
чан ш иш а ишлатилади.
Кислотага чидамли цемент кварцли, марш алитли, ди- 
абазли ва андезитли турларга булинади. Эрувчан ш иш а- 
натрий силикат (N a
2
OnSiC)2) ёки калий силикат (K
2
0 n S i 0 2) 
дан таш кил топган ва завода котадиган богловчи эрувчан 
шиша махсус хумдонларда сода аралашган тоза кварц куми- 
ни натрий сульфат ёки поташ (К
2
С 0 3) билан кориш ти- 
риб, 1300— 1400°С да пиш ириб олинади.
М оддалар юкори температурада эриганда узаро куйи- 
дагича реакцияга киришади:
N a 2C 0 3 + n S i0 2 -> N a 20 n S i0 2 + C 0 2
K 2C 0 3 + n S i0 2 —> K 20 • n S i0 2 + C 0 2
Т езд а со ву ти л гач ш и ш а б у ткаси (N a 20 n S i0
2
ва 
K 20 n S i0 2) тош лаш иб, ёрилиб майдаланади, сунг «си­
ликат булак»лари \о си л булади. Сую к \о латга келтириш 
учун «силикат булак»ларини майдалаб автоклавга соли н а­
ди ва босим 0,4— 0,8 М Па га етказилади. Натижада бог­
ловчи материал — силикатнинг коллоид эритма хрсил була­
ди. Эрувчан ш иш анинг хусусияти ун инг модули билан 
ифодаланади. Ш иша таркибидаги кумтупрок м икдорининг 
ундаги натрий оксидга (ёки калий оксидга) нисбати 
м о­
дуль (М)
деб аталади:
Модуль М нинг микдори катта булса, ш и ш ан и н г эриш
хусусияти ва чидамлилиги камаяди. Эрувчан ш иш а уч мо- 
дулга эга: катта модулли ш иш а М = 3 ,5 —3,9, уртача 
М = 3,0—3,5 ва кичик модулли М = 2,0—2,8.
Суюк ш иша курукдикда аста-секин куриб, ундан кар­
бонат ангидрид гази таъсирида кум тупрок аморф хдлда 
ажралиб чикади:
N a20 n S i0
2
+ С 0
2
= N a
2
C 0
3
+ n S i0

К,отиш жараёнини тезлатиш учун сую к ш иш ани иси- 
тиб, унга крем ний-ф торли натрий (N a
2
SiF6) дан 12—15 %


(суюк шиша массасига нисбатан олинганда) кушилади. 
Эриган шиша чинни идиш ва тунука бочкаларда сакданади. 
Уни ёзда иссикдан, кишда эса музлашдан сакдаш керак. 
Кислотага чидамли бетон коришмаси суюк шиша обдан ту- 
йилган кремний-фторли натрий (N a
2
SiF6), кислотага чи­
дамли кукун, кум ва йирик тулдиргичларни кориш тириб 
тайёрланади.
Кислотага чидамли бетон таркиби тажриба йули билан 
аникданади. Бунинг учун бетон коришмасига зарур м и к­
дорда суюк ш иш а кушилади.
Кислотага чидамли бетоннинг нормал котиш и учун 
илик ёки курук шароит яратиш лозим.
Кислотага чидамли цементлар кориш малар, замаска 
(суркама)лар тайёрлашд'а, кимёвий ускуналарни коплаш - 
да, девор, полларни буяшда, кислотага чидамли гиш т­
ларни териш да ва бетон тайёрлашда кенг кулланилади.



Download 13,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish