А. А. Исматов, Т. А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев



Download 13,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet109/198
Sana17.07.2022
Hajmi13,25 Mb.
#816126
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   198
Bog'liq
Исматов Ва б Ноорганик материаллар

t o f
 
ж и н сл ари - 
дан иборат хом аш ё аралаш м аси эригунча ёки кисм ан 
эриб пиш иб х,осил булган клинкер яхш илаб туйиб олинса 
тез котувчан ва жуда п и ш и к гидравлик богловчи гил- 
тупрокли ёки алю м инатли цем ент \о с и л булади. Г ил­
тупрокди ц ем ен тн и тайёрлаш учун хом аш ё сиф ати да 
асосан чукинди 
t o f
 
ж инсларидан бокситлар и ш л ати л а­
ди. Б окситлар кизил булиб, асосан гилтупрок гидрати 
ва темир гидроксид аралаш м асидан иборат. Б оксит к о н ­
лари жуда кам булгани учун гилтупрок цементни ишлаб 
чикариш да гилтупрокка бой булган саноат ч и ки н д и ла- 
ри хдм иш латилади.
Гилтупрокди цемент таркибида 40 % атрофида гилтуп­
рок (А1,03), 45 % гача кальций оксид (СаО) ва 5—10 % 
кремний ( S i0 2) бор. Гилтупрокди цемент котиш ж араёни­
да сув билан тез реакцияга кириш иб тез тиш лаш увчан, 
котиш хусусиятига эга булган икки кальцийли гидроалю­
минат м инералини х,осил килади:
2(СаО А Щ ) + 11Н20 = 2СаО А1
2
0
3
8Н 20 + 2А1
2
(О Н
)3
Кртган цемент таркибида эркин хрлдаги кальций гид­
роксид билан уч кальцийли гидроалю минат булмагани 
туфайли гилтупрокди цемент ю мш ок ва ер ости «агрес- 
сив» (емирувчи) сувлари таъсирига чидамлидир.
Гилтупрокди цем ентнинг портландцементдан фарки 
шундаки, у котиш жараёнида куп сув талаб этади, шу са 
бабли бетон кориш малари учун сув цемент нисбати 0,5—
0,6 дан куп олинади. Гилтупрокди цемент тиш лаш иш ва 
Котиш ж араёнида узидан куп иссикдик ажратади. Ш унинг 
учун хдм агар бетонлаш ишлари юкори температурада олиб 
борилса, уни совитиб туриш керак булади. Гилтупрокди 
цемент инш оотларнинг йул ва куприклар курилишини тез­
лик билан ф ойдаланиш га топш ириш зарур булган хдпат- 
ларда катта ахамиятга эга. Гилтупрокди цементдан тай ёр­
ланган буюмларни 
6 y F
таъсирига учратиш ёки портланд­
цемент билан аралаштириш мумкин эмас. 
Г илтупрокди 
цемент кориш м аси тез м уста\кам ланиб боради. У нинг бу 
хусусиятидан ш ош илиб бажарилган иш ларнинг окибати- 
ни йукотиш да фойдаланилади.


5. 
Кенгаювчи ва тарангланувчи цемент
Саноатда икки турдаги кенгаювчи цемент ишлаб чи ка­
рилади: сув утказмайдиган кенгаювчан цемент ва гипс- 
гилтупрокди кенгаювчан цемент. Бу цементларнинг котиш 
пайтида кенгайиш ига сабаб таркибида хджми ортадиган 
кальций гидросульфоалюминат, яъни «цемент бацилла- 
си»нинг \о си л булишидир (б у \ о л а т д а «бацилла» ижо­
бий самара беради).
К онструкция ёки буюмларнинг емирилган кисмлари, 
дарз ва ёрикдарини тузатишда кенгаядиган цемент иш ла­
тилади. Бу цемент проф. В. В. Михайлов (Россия) том он и ­
дан 1942 йилда ихтиро килинган. Унинг тиш лаш иш даври
1—4 минут, котиш даври 5—10 соат. Бундай цемент ти ш ­
лашиш жараёнида кириш иш урнига кенгаяди. Унинг сув­
да чизикди кенгайиш и 0,1 %, кУРУКликда кенгайиш и эса 
3 %.
Гилтупрокди цемент асосида кенгаядиган богловчи 
материалларнинг бошка тури х,ам тайёрланади. Бу П. П. Буд­
ников, Б. Б. Скрамтаев ва И. В. Кравченколар (Россия) тав­
сия этган гипс тошкол — гилтупрокди цементдир. Бундай 
цемент гилтупрокди цемент (45 %), майдаланган домна 
тош коли (25 %) ва икки сувли гипс (30 %) аралаш м аси­
дан тайёрланади. М азкур богловчи материал уз хусусияти­
га кура, гипс-гилтупрокди цементга якин туради.
П ортландцемент ва гилтупрокди цементдан В. В. М и­
хайлов ва унинг шогирдлари тарангланувчи цемент деб 
аталадиган цемент яратдилар. Бу цемент ф акат кенгайиш
\аж м и билан эмас, балки кенгайиш эн ерги ясин и н г катта- 
лиги билан \а м ажралиб туради.
Тарангланувчи цемент 14:16:70 дан 16:20:64 гача масса 
нисбатларида олинган икки сувли гипс, гилтупроги юкори 
даражада булган клинкер ёки тош кол ва портландцемент 
клинкери аралаш м асининг солиш тирм а сирти 45 м2/к г
Кадар туйиб тайёрланади.
Тарангланувчи цемент 2—5 минутда тиш лаш ади. 20 мм 
калинликда котган цемент намуналарида 2 М Па гидро- 
статик босим таъсирида \ам ф ильтрланиш содир булма­
ган. Бу богловчи материалнинг кенгайиш энергияси катта; 
1:1
нисбатдаги богловчи модда н ам уналари котганида 
кенгайиш энергияси 3—4 М Па ни таш кил этади. Бундай


цементдан тарангланувчи энергияга эга булган арматурали 
темир-бетон буюмлар тайёрланади, кенгайиш пайтида кота- 
ётган цементнинг энергияси ортади. Бунда арматуралаш 
даражасига (0,15—1,5 %) боглик, равишда пулатнингтаранг- 
лиги 300—1400 М Па гача етиши мумкин. Шуни таъкидлаш 
керакки, коришма кенгайганда арматура икки ёки уч укди 
йуналишга эга булиши мумкин, бунга оддий тугри чизик- 
ли усулда эриш иб булмайди. Бундай цементдан тайёрлан­
ган буюм куритилганда, кориш ма тахминан 
0,2
% кириш - 
ганда таранглик 20—25 % камайиш и мумкин.

Download 13,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish