%а
х у ж ж а т л а р и ва график тасвирларнинг услубини с о д д а л а ш т и -
ришдир; шу нд а й цилинганда уларни б аж а р иш у ч у н керакли.
мех;нат нисбатан к а м сарф б ул ад и ; боищаришнинг а в т о ма т и к
системаси ( А С У — ав т о ма т и че ск а я система у п р а в л е н и я ) да фой-
д аланиладиг аи лойи^а х ;ужжатла рнни машина ё р д ам и да ориен-
тирлаб б а ж а р и ш г а имкон т уг нл ад и .
Темир-бетон к он с т р ук ц и я ла рн ин г
и ш ч и з м а л а р и н и т у -
зиш системаси монолит темир-бетон к онс тру к иия ла рн и к у та р иш-
д а х а м , з а в о д д а т а йё рла б олиш, кейин т е м и р - б е ю н мах,сулотларни
монтаж ¡-;илишда х а м ишлаб чика ришнинг )$ар кайси те х но ло гик
ч е г а ра с и д а чизмалардан фойдаланиш цулай булишини т а ъ м ин ла -
ши лозим. Лойи^а т у з и ш д а иш чизмаларинкнг айрим листлари-
ни к у ш и м ч а иш ^илмага н, ка йт а да н чизмаган ё к и к у ш и м ч а зс-
ки зла р т у з м а г а н ^ ол да тех н о ло ги к ж и ^ а т д а н кайта ишла шга у з а -
тилиши м у м к и н л иг и таъминланган булиши к е р а к . Темир-бетон
к о н с т р ук ци я ла р н и н г иш чизмалари у м у м и й м а ъ л у м о т л а р ( т у -
шунтириш хати) д а к у рс а т и л га н бош листдан бошланади, Т емир-
бетон конс тру к ция ла рн инг иш чизмаларида ёк и т у ш у н т и р и ш
х а т и д а к у й и д а ке лтирилг ан у м у м и й т а л аб ла р к у рс а т и л га н б у л и
ши к е р а к :
а) бетоннинг пишицлик буйича си^илишга б елгиланган лойи-
хавий маркас и, айрим л о л л а р д а эса, ш у н и н г д е к , бетоннинг совук;
бардошлиги ва нам у т к а з м а с л и к марк-аси;
б) ар ма т у р ан ин г хили, профили ва кл ас с и ; з а р у р б ул га н хол-
л а р д а ( млсалан, паст т е м п е р а т у р а л а р д а б ул а ди г а н ёки чидамли-
л и к к а ^исобланадиган к о нс т р у к ц и я ла р у ч у н ) пулатнинг ма р к ас и
з?ам к урс ат и л ад и ; ГОСТнинг номери, у б у л м а г а н х о л д а —п у л а т
нинг у ш б у х ил иг а белгиланган т е х ни к шартларнинг н ом ер ла ри ,
Г ОСТл ар ё к и а р м ат у р ал ар ни н г товар ма ^ су л от ла р и ( т у р л а р ё к и
к а р к а с л а р ) га те х ни к шартлар, па й в а ндла нг ан м а ^ с у л о т л а р би-
р ик у вл ар ин и н г иш шароитлари (паст т е м п е р а т у р а л а р ёки у з г а -
23 6
р у в ч а н н а г р у з к а л а р ) ; п а й в а нд л ашг а тегишли норматив ж у ж ж а т -
лар; м у р а к к а б д ол ла рд а ишлатиладиган ке нг сат^ли а р м а т у р а
ка рк а с л ар ин и тайё рлаш м етодлари ва уни йигиш тартиби;
в) к оррозияга ^арши ва юкори т е м п е р а т у р а т а ъс ирида н х;и-
моя килиш буйича ( з ар ур б у л г а н л о л л ар д а ) чоралар;
г) иш а рм ат у р ас и учуй, бетон ^имоя ^атламининг ^иймати,
шу н и н г д ек , а рматуран инг л о й и^ а д а к у рс ат и л га н ^олатини т а ъ -
минлайдиган ч ек ла г ичла р;
д ) ^исоблаш йули билан б ел г и л а на д иг а н с х е м а л а р , н а г р у з к а
лар ва у з и г а х о с таъсир э ту в ч и л а р; б у н д а имкони борича асосий
к е с и м л а р д а ги норматив ва дисоблаб ани^лана дигаи з урицишлар
к у рс ат и л га н б ул ад и ,
Йигма к о нс т р у кц и я л ар э леме нтла рининг иш ч из ма л ар и да ёки
у л а р г а илова цилинадиган т у шу нт ир иш х ат и д а , б ун д а н таищари,
К у й и д а г и ла р к у рс а т и л г а н булиши к е р а к :
а) т а я н ч у ч а с т к а л а р н и н г энг кичик у л ча м ла р и ;
б) з а р у р б у л г а н д а юзага бериладиган пардоз д а р а ж а с и (сифа*
ти);
в) эл еме нт ла рн и к у т а р ищ ва м он т а ж цилишда илиб олиш
жойлари, у л ар н и та ши шд а ва т а х л а ш д а тиралиш жойлари;
г ) конс тру кция ла рн и йириклаштирилган ^олатда сифатли йиги-
лишини т аъмин ла ш у ч у н з а р у р б ул а д и г а н т а м г а (белги) лар кон-
с т р у к ци я л ар ни тайё рлайдиган з а в о д томонидан цуйилган б у л и
ши х у с у с и д а г и талаблар;
д ) у с т томонидан ёки цисца ён томонидан цийин таниладиган
э л еме н т ла р у ч у н уларни к у т а р и ш ва т а ш и шд а ж о йи г а ц у й и шд а
у рни туг рилигин и т а ъ м ин ла й ди г ан (ясовчи з а в о д томонидан ь£у-
йилган) ё з у в л а р ( б е л г и л а р ) х у с у с и д а г и т алаблар;
е) н а м ун а ла р и норматив ^ у ж ж а т л а р т а ля бл ар иг а биноан к ж -
л аш й у л и билан синаладиган э ле ме нт ла р у ч у н синаи: с х е ма с и,
н а г р у з к а л а р
ми^дсри ва контрол цилинаётган бошца мицяор-
лар;
ж ) йигма к о нс т р у к ци я ла р элеме нтининг массаси к у рс а т и л иш и
к е р а к .
Бетон ва темир-бе тон к о н с т ру кц и я л ар н и н г й и г м а с пе ц и ф и -
к а ц и я с и г а у ч т а асосий бу лим кира ди: йигма к о н с т р у к ц и я л а р ,
монолит к он с т ру кц и я ла р, йигма темир-бе тон
к о нс т р у кц и я л ар
у ч у н п у л а т м а^ с у л от ла р . Хар кайси б у л и мд а пойдев орлар, колон-
н а л а р , кра н ости тусинлари, ёпма ла р, цопламалар ва ш. у . г р у п -
п а л а р н а з а р г а олинган. Ма сса к а м и д а 0, 5 т да н кичик б у л г а н д а
с пецифика циянинг иловалар г рафасида битга элеме нтнинг то ни а -
л а р д а ифодаланган массаси к у рс а т и л ад и .
М а р к а л а ш ( белги цуйиш с х е м а л ар и ) к онс тру к ция ла рн инг г ру и- ■
п а л а р и г а т е г и ш л и ишл ар ( пой де в о рл ар ва боища ер ости конст-
р у к ц и я л а р и ; колонналар, кол он н а л ар богланишлари, кран ости
т ус и н л ар ; фермалар, т у с ин л ар ва ё п м а л ар богланишлари, ёпма
плиталари в а ш. у . ) килиш шароитларини ^исобга олган ^олда
т у з и ла д и . Б у с х е м а л а р д а к о нс т ру кц и я ла рн ин г . элеме нтла ри ва
б и р ик ти р ув ч и б уюм ла р сОддалаштирилган к у р и н иш д а тасвирлч-
237
Do'stlaringiz bilan baham: |