Qidiruv: муомалага

Ахлоқий тарбияда муомаланинг ўрни
- Milliy g‘oya va ma’naviyat asoslari kafedrasi intellektual va ma’naviy tarbiya asoslari fanining
тўғри  муомала қила олиш
- 11-Mavzu: Jamoa tushunchasi va uning o’ziga xosliklari
педагогик муомала маданияти
- O'zbekiston respublikasi oliy va o‘rta maxsus ta’lim vazirligi samarqand iqtisodiyot va servis instituti
Пул муомаласи, кредит ва банклар роли ва у билан боғлиқ бўлган муносабатлар
- 2-topshiriq iqtisodiyot nazariyasi qachon fan sifatida shakllana boshlagan?
Муомала узаро тасирилашув сифatида. (интерактив жихати)
- 5. Психологик билимларнинг системаси
Қоғоз пулларнинг муомалага киритилиши
- Ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги а. А. Омонов, Т. М.ҚОралиев
Т/р Хўжалик муомалаларининг мазмуни
-
Бугун Ўзбекистон Миллий валютаси сўм муомалага киритилган кунБугун Ўзбекистон Миллий валютаси сўм муомалага киритилган кун
«Сўм-купон» муомалага киритилди. Пул ислоҳотини амалга ошириш борасида маълум тажрибага эга бўлиш учун «Сўм-купон» ўтиш валютаси сифатида хизмат қилди
0,96 Mb. 2
o'qib
Todjiboyev sunnat turdiqulovichTodjiboyev sunnat turdiqulovich
Todjiboyev sunnat turdiqulovich менинг хузуримда имзо қўйди. Ишончномага имзо қўйган кишининг шахси аниқланди, унинг муомалага лаёқатлилиги, ваколати текширилди. Шахсий мулоқот давомида унинг муомалага лаёкатлилиги шубҳа туғдирмади
13,84 Kb. 1
o'qib
Муомалага чиқарилаётган ғилдиракли транспорт воситаларининг хавфсизлиги тўғрисидаги умумий техник регламентни тасдиқлаш ҳақидаМуомалага чиқарилаётган ғилдиракли транспорт воситаларининг хавфсизлиги тўғрисидаги умумий техник регламентни тасдиқлаш ҳақида
«Техник жиҳатдан тартибга солиш тўғрисида»ги Ўзбекистон Республикаси Қонунига мувофиқ, муомалага чиқарилаётган ғилдиракли транспорт воситалари хавфсизлигига қўйиладиган ягона талабларни белгилаш мақсадида Вазирлар Маҳкамаси қарор қилади
Регламент 1,56 Mb. 60
o'qib
Курс иши мавзу:Ўзбекистонда миллий валютанинг муомалага киритилиши. БажардиКурс иши мавзу:Ўзбекистонда миллий валютанинг муомалага киритилиши. Бажарди
56,25 Kb. 6
o'qib
2- ббб. Ижтимоии/ишда этик прийцийлар а кадриятлар ?жа2- ббб. Ижтимоии/ишда этик прийцийлар а кадриятлар ?жа
Xix асрнинг 60-йилларида Г. Коген ва f оце53 муомалага киритди. Р. Лоце оламни уч сохага булди
112,5 Kb. 3
o'qib
Кучли таъсир цилувчи ёки зах,арли моддаларни цонунга хилоф равишда муомалага киритиш билан боглик; жиноят иш лари буйичаКучли таъсир цилувчи ёки зах,арли моддаларни цонунга хилоф равишда муомалага киритиш билан боглик; жиноят иш лари буйича
140,15 Kb. 3
o'qib
9 – Мавзу: Глобаллашув ва глобал муаммоларнинг фалсафий жиҳатлари. Маъруза режаси9 – Мавзу: Глобаллашув ва глобал муаммоларнинг фалсафий жиҳатлари. Маъруза режаси
Globalization” иборасини илмий муомалага киритиб, бу тушунчани “одамлар онгида сайёрамизнинг торайиши ҳамда дунёнинг яхлит тарзда англаниши”ни акс эттириб
57,11 Kb. 15
o'qib
Имиж тушунаси. Имижеология фан сифатидаИмиж тушунаси. Имижеология фан сифатида
Xx аср 60 йилларида америкалик иқтисодчи Болдуинг “Имиж” сўзини муомалага киритгани, у ишбилармонликда муваффақият қозонишда фойдали восита эканини исботлаб берган экан
24,53 Kb. 5
o'qib
Қай бири кучли: мантиқий фикрлашми ёки эҳтиросҚай бири кучли: мантиқий фикрлашми ёки эҳтирос
«артистлик» қиёфасида муомалага киришиш. Бу кучли феъл кучсиз турларни қабул қилмайди. У билан мулоқотда юмор ва қатъийлик (дангаллик) зарур
42,5 Kb. 3
o'qib
Rеjа Qadimgi slavyanlarda vaqtni hisoblashRеjа Qadimgi slavyanlarda vaqtni hisoblash
X асрга келиб, яъни христианликни қабул қилгандан сўнг Русьда ҳам ой-қуёш календари муомалага киради. Бу календарь Византиядан қабул қилинган бўлиб, ундаги хатоликларни тўғрилаш учун ҳар 9 йилда маротаба 13-ой қўшиб турилган
0,61 Mb. 4
o'qib
Ўзбекистон миллий валютаси — сўм ҳақида 8 маълумотЎзбекистон миллий валютаси — сўм ҳақида 8 маълумот
Xii қарорига мувофиқ, Ўзбекистон Республикаси Президентининг 994 йил 16 июндаги пф-870 сонли фармонига биноан, 1994 йилнинг июлида, ўзигача амалда бўлган сўм-купонга 1: 1000 нисбатда муомалага киритилган
5,72 Mb. 3
o'qib
Ҳуқуқ кафедрасиҲуқуқ кафедраси
«Эстетика» атамасини биринчи бўлиб буюк олмон файласуфи Александр Баумгартен (1714—1762) илмий муомалага киритган. Бунда у бошқа бир улуғ олмон файласуфи Г. Лайбнитс (1646-1716) таълимотидан келиб чиққан ҳолда муносабат билдирган эди
0,87 Mb. 87
o'qib
Исломий молиявий тизимда исломий облигациялар(сукук) нинг ўрни ва хусусиятлариИсломий молиявий тизимда исломий облигациялар(сукук) нинг ўрни ва хусусиятлари
Standart & Poor”s таҳлилчиларининг фикрича, жаҳон иқтисодий инқирози якунланиши билан муомалага сукук чиқариш ҳажми қарийб икки баробар ортади. Яқин вақтларда Жанубий Корея, Таиланд ва ҳк мамлакатларда сукук эмиссияси кутилмоқда
24,82 Kb. 1
o'qib
Этика” фанининг предмети ва жамият ҳаётидаги аҳамияти. Қадимги дунё ахлоқшунослигиЭтика” фанининг предмети ва жамият ҳаётидаги аҳамияти. Қадимги дунё ахлоқшунослиги
«Илми равиш», «Илми ахлоқ», «Ахлоқ илми», «Одобнома» сингари номлар билан атаб келинган. Бу фанни Юнон файласуфи Арасту муомалага киритган. Арасту фанларни тасниф қиларкан, уларни уч гуруҳга бўлган
77,88 Kb. 8
o'qib
Этика фанининг предмети ва жамият ҳаётидаги аҳамияти режа: Этика фанининг предмети Этика фанининг бошқа фанлар билан алоқадорлигиЭтика фанининг предмети ва жамият ҳаётидаги аҳамияти режа: Этика фанининг предмети Этика фанининг бошқа фанлар билан алоқадорлиги
Iv асрда пайдо бўлган ва асосчиси Китионлик Зенон (э о. 336-264 йй) стоиклар (грекча stos-тўпланадиган жой, портик) илми муомалага киритганлар
75,5 Kb. 1
o'qib

  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish