| Дисперс системалар K2SiO3 ёки Na2SiO3 нинг сувли аралашмаси "суюк шиша"), AgI, Fe(OH)3, As2S3 золлари мисол булади. Коллоид эритмадаги заррачалар мураккаб таркибли булиб бу заррачалар "мицелла" дейилади 121,5 Kb. 4 | o'qib |
| Голоссарий: ОҚим қуввати харакат кесими юзасидан вақт бирлигида ўтган энергия миқдори гидравлик қиялик U2, босими бўлсин вақт ичида 1-1 кесимдаги заррачалар 1-1 кесимга 2-2 кесимдаги заррачалар 2-2 кесимга кучади. Яъни dS1=U1dt ва dS2=U2dt йулни босиб ўтади 210,52 Kb. 4 | o'qib |
| Зарядланган заррачалар 2,02 Mb. 7 | o'qib |
| Vk -асосий массада (суюк икда) тақсимланган қаттиқ заррачалар ҳажми; рк рс 57,86 Kb. 8 | o'qib |
| Атом ядро тузилиши ва Ne, Mg+2 ва f- элементлари таркибидаги қайси заррачалар сони ўзаро бир-бирларига тенг? 77,6 Kb. 11 | o'qib |
| Мавзу: Mavxum qaynash qatlami gidrodinamikasi V-донасимон катлам хажми; V3 катламдаги заррачалар эгаллаган хажм; V6- катламдаги буш хажм 71,79 Kb. 2 | o'qib |
| Мавзу: гидравлик оҳак ва романцемент режа «туйилган сўндирилмаган оҳак») ва кукун ҳолигача сўндирилган (майда туйилган сўнмаган заррачалар аралашмаси билан) оҳак ҳолида ишлаб чиқарилади 247,95 Kb. 1 | o'qib |
| 12- маъруза Яримўтказгичли диодлар «р» соҳага ўтади ва ковакларни тўлдиради. Натижада жуда кам миқдорли (заиф) ток ҳосил бўлади ва «р» соҳада моддалар зичлиги маълум бир қийматгача ортади. Бунда заррачалар текислик хажми бўйича тенг тақсимланадилар 1,07 Mb. 5 | o'qib |
| 12- маъруза Яримўтказгичли диодларда «р» соҳага ўтади ва ковакларни тўлдиради. Натижада жуда кам миқдорли (заиф) ток ҳосил бўлади ва «р» соҳада моддалар зичлиги маълум бир қийматгача ортади. Бунда заррачалар текислик хажми бўйича тенг тақсимланадилар 1,58 Mb. 5 | o'qib |
| 1 Лаборатория иши. Грунтларнинг заррачалар зичлигини «кирқувчи кольцо усулида» аниқлаш, монолитлар олиш, тажриба синовига тайёрлаш, иш бўйича зарур асбоб-ускуналарни саралаш, иш бўйича меъёрий хужатлар, кмк ва стандартлари талабларини талабаларга ўргатишдир 94,44 Kb. 1 | o'qib |
| Мавзу; Мавҳум кайнаш қатламининг гидродинамикасини ўрганиш Wкай дан wуч гача ўзгарганда, яъни донадор қатлам қайнаб турганда гидравлик қаршилик ўзгармай қолади. Қаттиқ заррачалар газ билан бирга учиб кета бошлаганда рк ҳам камая бошлайди 0,92 Mb. 2 | o'qib |
| Тошкент ирригация ва мелиорация институти FeiOs! SiOi ва бошкалардан) иборат. Коллоид заррачалар (минерал ёки органик) бир-бири билан бирикади, яъни синтезланиш жараёни содир булади. Коллоид зарраларнинг купчилиги кристалл тузилишига эга ва 3 каватдан — ядро 0,6 Mb. 2 | o'qib |
| 9-Маъруза Ван-дер-Вальс боғланиш H2; Cl2; Br2; I2) ёки улар инерт газлар (Ar, Ne, Xe, Rn) бўлса улар молекуляр боғга эга бўлган кристаллар дейилади. Молекуляр кристалларнинг ўзига хосс томонларидан бири панжара тугунларида жойлашган заррачалар бир-бири билан жуда сайёз 49,5 Kb. 1 | o'qib |
| Режа: ● Катализ ва унинг механизими ● Катализнинг турлари: гомоген ва гетероген катализ ● Катализатор активлиги ● Қайтар ва қайтмас захарланиш ● Катализаторнинг асосий хусусиятлари ● Катализаторларни тайёрлаш усуллари No, суюқликлар, қаттиқ моддалар. Катализаторлар моддалар ва катализатор фазовий шароитига гомоген ва гетероген ёки микрогетероген бўлиши мумкин. Суюқ муҳитда коллоид заррачалар микрогентероген катализатор бўлиб хизмат қилади 77,5 Kb. 2 | o'qib |