Qidiruv: Чузилиш

Чўзилиш ва сиқилиш деформациясида учрайдиган статик ноаниқ масалаларЧўзилиш ва сиқилиш деформациясида учрайдиган статик ноаниқ масалалар
4,31 Mb. 1
o'qib
Деформацияларга (чўзилиш ва эгилиш) ва сийкала- эга. Шунинг учун тўқимачиликка оид ипларда узилишДеформацияларга (чўзилиш ва эгилиш) ва сийкала- эга. Шунинг учун тўқимачиликка оид ипларда узилиш
82,18 Kb. 1
o'qib
5-Мавзу: Марказий чўзилиш ва сиқилиш тўғрисида тушунча5-Мавзу: Марказий чўзилиш ва сиқилиш тўғрисида тушунча
N, кўндаланг кесимнинг геометрик характеристикасини эса – кесим юзаси f бажаради
116,59 Kb. 3
o'qib
Vii – Лаборотория ишининг ҳисоботи Мавзу: Марказий бўлмаган чўзилиш (сиқилиш)даги нормал кучланишларини тажриба йўли билан аниқлашVii – Лаборотория ишининг ҳисоботи Мавзу: Марказий бўлмаган чўзилиш (сиқилиш)даги нормал кучланишларини тажриба йўли билан аниқлаш
0,56 Mb. 1
o'qib
Маъруза 1 Qurilish mexanikasi faniga kirishМаъруза 1 Qurilish mexanikasi faniga kirish
Чўзилиш ва сиқилишга қаршилик кўрсатувчи ички зўриқиш кучларини эса б ў й л а м а к у ч л а р (NХ) деб белгилаймиз. Халқаро си ўлчовлар системасида эгувчи моментнинг бирлиги кНм да
5,58 Kb. 2
o'qib
Эгилиш ва чўзилиш (сиқилиш) нинг биргаликдаги таъсириЭгилиш ва чўзилиш (сиқилиш) нинг биргаликдаги таъсири
Nz кучи таъсиридан сиқилишдаги кучланиш кўндаланг кесим юзаси бўйлаб текис тақсимланган, барча кесимлар учун бир хил ва қуйидагига тенг
119,51 Kb. 2
o'qib
2-мавзу: жисмоний сифатларга умумий тавсиф куч ва уни ривожлантириш услубиёти2-мавзу: жисмоний сифатларга умумий тавсиф куч ва уни ривожлантириш услубиёти
«портловчи» кучнинг даражаси мушакнинг эластик ўзгаришини чиқариладиган дастлабки чўзилиш уларда кинетик энергияни ўз ичига олганлиги туфайли бўладиган айрим кучланиш потенциалининг жамғарилишини таъминлаб беради
362,15 Kb. 5
o'qib
Қаттиқ жисм механикаси 1 КиришҚаттиқ жисм механикаси 1 Кириш
L узунлик чизиғини тасаввур қиламиз. Кенгайиш ёки чўзилиш миқдори кучланиш дейилади. Ҳар узунлик бирликларнинг чўзилиши солиштирма деформация деб аталади ва ўлчамга эга бўлмайди. Агар L узунликдагичизиқ кучланиши бир хил бўлса
415,13 Kb. 9
o'qib

  1




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish