Qidiruv: ФИЗИК

3-мавзу: Таянч-ҳаракатланиш тизимининг аҳамияти, суякларнинг тузилиши, шакллари,кимёвий таркиби,физик хоссалари,бирикиши3-мавзу: Таянч-ҳаракатланиш тизимининг аҳамияти, суякларнинг тузилиши, шакллари,кимёвий таркиби,физик хоссалари,бирикиши
Odamning harakatlari juda xilma XIL va turli maqsadga qaratilgan bo‘lib, bola o‘sib ulg‘aygan sari bu harakatlar rivojlanib, tobora mukammallashib boradi. Bu tizim suyak, muskul va nervlarni o‘z ichiga oladi
0,53 Mb. 7
o'qib
3-мавзу: Таянч-ҳаракатланиш тизимининг аҳамияти, суякларнинг тузилиши, шакллари,кимёвий таркиби,физик хоссалари,бирикиши3-мавзу: Таянч-ҳаракатланиш тизимининг аҳамияти, суякларнинг тузилиши, шакллари,кимёвий таркиби,физик хоссалари,бирикиши
Odamning harakatlari juda xilma XIL va turli maqsadga qaratilgan bo‘lib, bola o‘sib ulg‘aygan sari bu harakatlar rivojlanib, tobora mukammallashib boradi. Bu tizim suyak, muskul va nervlarni o‘z ichiga oladi
53,18 Kb. 9
o'qib
1 мавзу Кириш. Физик кимёвий тахлилнинг асосий тушунчалари1 мавзу Кириш. Физик кимёвий тахлилнинг асосий тушунчалари
Na2SiF6 нинг сувдаги эритмасида Н2О ва Na2SiF6 дан ташқари, Na+, SiF6-, H+ ва oh- ҳам мавжуд бўлади. Лекин ионлар системадан ташқари эркин холда мавжуд бўлмайди. H2O ва Na2SiF6 эса мавжуд бўла олади
1,4 Mb. 30
o'qib
1. Электр майдонни характерловчи физик катталикларни айтинг ва уларнинг1. Электр майдонни характерловчи физик катталикларни айтинг ва уларнинг
Elektr maydon materiyaning maydon koʻrinishidir. Materiyaning har qanday oʻzgarishlari, ularning oʻzaro taʼsirlari vaqt oraligʻida va fazoda roʻy beradi, har qanday fizik taʼsir faqat chekli tezlik bilan tarqaladi
118,5 Kb. 3
o'qib
Гидравлик боғловчи материаллар режа: Гидравлик боғловчи моддаларнинг физик-кимёвийГидравлик боғловчи материаллар режа: Гидравлик боғловчи моддаларнинг физик-кимёвий
Ii иситиш зонаси 200-700°С-органик моддалар ёнади, гилтупроқдан 450-500°С да кимёвий боғланган сув чиқиб кетади. Аl2Оз*2SiO2*2Н2о а12Оз + 2SiO2 + 2Н2О
17,7 Kb. 4
o'qib
1. Ўртача тезлиги бўлган поезд 30 минутда қанча йўлни босиб ўтади? Берилган: t = 30 мин = 0,5 соат Топиш керак: S. Ечилиши: s = V t; Жавоб: s = 40км1. Ўртача тезлиги бўлган поезд 30 минутда қанча йўлни босиб ўтади? Берилган: t = 30 мин = 0,5 соат Топиш керак: S. Ечилиши: s = V t; Жавоб: s = 40км
N. Sh. Turdiyev, fizika 6-sinf, 2003. дарслигида берилган масалалар ва тестлар ечими келтирилган. Масалаларни ечишда уларнинг асосида қандай физик қонуниятлар ётгани ва бу қонуниятни алгебраик усулда соддалаштириш кўрсатилган
1,08 Mb. 13
o'qib
Нинг ўзгаришига олиб келади/, ћаво оќими йўналишининг таъсири /хона ичидаги микро иќлимнинг ўзгаришига олиб келади/; ќуёш нури энергиясининг таъсири /конструкция материал физик-техник хусусиятларининг ўзгаришига олиб келадиНинг ўзгаришига олиб келади/, ћаво оќими йўналишининг таъсири /хона ичидаги микро иќлимнинг ўзгаришига олиб келади/; ќуёш нури энергиясининг таъсири /конструкция материал физик-техник хусусиятларининг ўзгаришига олиб келади
11,57 Mb. 56
o'qib
Технологияси режа: Аммонийли селитранинг физик – кимёвий хоссалари. Олиниши ва ишлатилишиТехнологияси режа: Аммонийли селитранинг физик – кимёвий хоссалари. Олиниши ва ишлатилиши
Nh4NО3], карбамид [(NH2)2CО], аммоний сульфат [(NН4)2SО4], аммоний гидроксиди [NH4ОH] ва бошқа ўғитлар мисол бўла олади. Бизнинг табиий шароитимизда азотли ўғитлар ичида кенг қўлланиладиган ўғитлар аммонийли селитра ва карбамиддир
0,96 Mb. 7
o'qib
Мавзу: Дастурларни компьютер вирусларидан химоя қилиш чоралари Компьютер вирусларидан ҳимоя қилиш усуллариМавзу: Дастурларни компьютер вирусларидан химоя қилиш чоралари Компьютер вирусларидан ҳимоя қилиш усуллари
«охиридан» бошлаш керак – исталган таъсирни, у вирус ҳужуми, хонада ўғирлик ёки қаттиқ дискни физик ишдан чиқишидан қатъий назар, бузувчи оқибатларини бартараф этишдан бошлаш керак
20,37 Kb. 2
o'qib
Геометрик оптика асосан ёруғлик бу шаффоф муҳитда тўғри чизиқ бўйича тарқаладиган нурГеометрик оптика асосан ёруғлик бу шаффоф муҳитда тўғри чизиқ бўйича тарқаладиган нур
I асрда оптиканинг ривожланиш тарихи ва тараққиётига кўра оптика икки хил, классик оптика ва замонавий оптикага бўлиб ўрганилмоқда. Классик оптикани ўрганишда уни иккига бўлиб ўрганамиз. Бу геометрик оптика ва физик оптика
270,3 Kb. 7
o'qib
4 маъруза. Fast Ethernet технологияси локал тармоқларининг қурилиш хусусиятлари4 маъруза. Fast Ethernet технологияси локал тармоқларининг қурилиш хусусиятлари
Fast Ethernet технологияси, юз мега-битли Ethernet нинг физик сатҳи структу-раси, узатиш муҳитига боғлиқ бўлмаган интерфейс, i-синф ва ii-синф такрорловчилари, Fast Ethernet технологиялари спецификациялари, мослаштириш сатҳи
152 Kb. 1
o'qib
Иккинчи қисм VII боб. Полимерларнинг физик-кимёвий хоссалариИккинчи қисм VII боб. Полимерларнинг физик-кимёвий хоссалари
U1 бўлади. Янги ҳолатга ўтиш учун битта сн3 гуруҳи иккинчисига нисбатан 60о га бурилиши керак (33б- расм). Бу янги ҳолатга U2 қийматга эга бўлган потенциал энергия тўғри келади сн3 гуруҳ яна 60о га бурилганида молекула дастлабки ҳолатига
0,98 Mb. 21
o'qib
Нинг ўзгаришига олиб келади/, ћаво оќими йўналишининг таъсири /хона ичидаги микро иќлимнинг ўзгаришига олиб келади/; ќуёш нури энергиясининг таъсири /конструкция материал физик-техник хусусиятларининг ўзгаришига олиб келадиНинг ўзгаришига олиб келади/, ћаво оќими йўналишининг таъсири /хона ичидаги микро иќлимнинг ўзгаришига олиб келади/; ќуёш нури энергиясининг таъсири /конструкция материал физик-техник хусусиятларининг ўзгаришига олиб келади
Takidlash joizki, mustaqillikning birinchi yilidan va ayniqsa, oxirgi ikki-uch yil
9,74 Mb. 36
o'qib
Нинг ўзгаришига олиб келади/, ћаво оќими йўналишининг таъсири /хона ичидаги микро иќлимнинг ўзгаришига олиб келади/; ќуёш нури энергиясининг таъсири /конструкция материал физик-техник хусусиятларининг ўзгаришига олиб келадиНинг ўзгаришига олиб келади/, ћаво оќими йўналишининг таъсири /хона ичидаги микро иќлимнинг ўзгаришига олиб келади/; ќуёш нури энергиясининг таъсири /конструкция материал физик-техник хусусиятларининг ўзгаришига олиб келади
Takidlash joizki, mustaqillikning birinchi yilidan va ayniqsa, oxirgi ikki-uch yil
9,74 Mb. 43
o'qib
Аммиакни хусусиятлари ва ишлаб чиқариш асослари аммиакни физик кимёвий хусусиятлариАммиакни хусусиятлари ва ишлаб чиқариш асослари аммиакни физик кимёвий хусусиятлари
Vмол.ҳажм=22,081 л (273 к ва 0,1013 мпа босимда); зичлик = 0,77 г/см3 (273 к ва 0,1013 мпа). Суюқ аммиакни буғланиш иссиқлиги (ҳарорат ошиши билан камаяди). 223=415 кЖ/кг; 273=160 кЖ/кг; 323 =1056 кЖ/кг
181,27 Kb. 9
o'qib

1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish