Qidiruv: КИСЛОРОД

Топширди: Гулманова РозаТопширди: Гулманова Роза
Бўлиб, бу кремнекислородли тетраэдр дейилади (1-расм). Кислород бошқа структуравий турларни ҳам ҳосил қилади, аммо унинг кремнекислородли тетраэдрларда қатнашиши жуда муҳим ҳисобланади
496,79 Kb. 13
o'qib
Режа 1 Минераллар ҳақида умумий маълумотларРежа 1 Минераллар ҳақида умумий маълумотлар
Бўлиб, бу кремнекислородли тетраэдр дейилади (24-расм). Кислород бошқа структуравий турларни ҳам ҳосил қилади, аммо унинг кремнекислородли тетраэдрларда қатнашиши жуда муҳим ҳисобланади
220,77 Kb. 3
o'qib
Фанидан Билим сохаси: 400000 – фанФанидан Билим сохаси: 400000 – фан
N,O,S,P,Se,Si тутган моддарга айтилади. Гетероҳалқали бирикмалар ҳалқанинг катта-кичиклигига, гетероатомдан келиб чиққан ҳолда гуруҳларга ажратилади ва уларга мос равишда-кислород тутувчиларга окса-, олтингугурт бўлса тиа
1,28 Mb. 10
o'qib
Ш.Ҳ. Яхёев. О. Б. Ахмедова. А. А. Алимов. Бухоро мухандислик технология институтиШ.Ҳ. Яхёев. О. Б. Ахмедова. А. А. Алимов. Бухоро мухандислик технология институти
Uzbekistan gtl” заводи ишлаб чиқарган тоза кислород ҳамда техник сув билан оксидлаш натижасида этилен оксиди, реакция давом этиб этиленгликол ҳосил қилинади
69,26 Kb. 2
o'qib
Мавзу: грунтларнинг турлари ва инженер геологик хусусиятлариМавзу: грунтларнинг турлари ва инженер геологик хусусиятлари
Fe2O булган минераллар ва жинсларда оксидланиш тез ривожланади. Магнетит кислород таъсирида лимонитга айланади. Темирнинг оксид бирикмалари кум зарралари атрофида пустлок хосил килади ва кумларни цементлаштиради
261 Kb. 6
o'qib
Мавзу: Электролиз усулида водород ва кислород ишлаб чикаришМавзу: Электролиз усулида водород ва кислород ишлаб чикариш
NаСl нинг сувдаги эритмасини электролиз қилиш турларига бўлинади. Булардан сувни электролиз қилиб, Н2 олиш кенгроқ тарқалгандир, чунки 2-4 бўйича олинган Н2да ва 0
16,66 Kb. 1
o'qib
Toshkent Pediatriya Tibbiyot Instituti Mavzu: Biologik oksidlanish katabolizmning umumiy yo’llariToshkent Pediatriya Tibbiyot Instituti Mavzu: Biologik oksidlanish katabolizmning umumiy yo’llari
Fe+3 атоми хисобланади. Бу назарияга кўра оксидланиш-қайтарилиш жараёнлари электрон ва протонларни ажралиши ва бирикиши натижасида содир бўлади ва охирида активланган кислород протон билан бирикиб сувни хосил қилади
1,09 Mb. 3
o'qib
Тошкент кимё-технология институти органик кимё фанидан амалий машгулотлар буйича услубий кулланмаТошкент кимё-технология институти органик кимё фанидан амалий машгулотлар буйича услубий кулланма
Ii оксид устида, кислород окимида печда киздириб куйдирилади. Хосил булаётган ёниш махсулотлари Н2О ва со2 аналитик тарозида аник тортилган ютгич моддага юттирилади
1,42 Mb. 51
o'qib
1. Кислородли конверторларда пўлат олиш. Мартен печларида пўлат олиш. Электр печларида пўлат олиш1. Кислородли конверторларда пўлат олиш. Мартен печларида пўлат олиш. Электр печларида пўлат олиш
C. Кислород конверторларида температура катта бўлгани учун 20-30 темир руда ва скрапдан фойдаланиш мумкин
409,82 Kb. 5
o'qib
Мавзу; Ускунанинг иссиМавзу; Ускунанинг исси
V ёнишнинг химёвий реакциясини таъминлаш учун зарур булган кислород миқдорини билиш керак. Ёқилғи таркиби фоиз ҳисобида 1кг қаттиқ ва суюқ ёқилғи учун, газсимон ёқилғида эса 1м3 ёқилғи учун берилади
2,08 Mb. 3
o'qib
Мавзу. Ер ости сувларининг пайдо бўлиши, турлари ва режими. Р е ж а: Ер ости сувларининг пайдо бўлиши, гидросфераМавзу. Ер ости сувларининг пайдо бўлиши, турлари ва режими. Р е ж а: Ер ости сувларининг пайдо бўлиши, гидросфера
NаCl *Nа2 Со4 Nа2CО3 МgСО4 CаCl2 каби тузлар, кислород, азот каби газлар ва органик бирикмалар учрайди
156,13 Kb. 3
o'qib
Minerallar va ularni kelib chiqishiga ko’ra sinflanishi Minerallar hosil qiladigan tog’ jinslari va ularning turlari Cho’kindi tog’ jinslariMinerallar va ularni kelib chiqishiga ko’ra sinflanishi Minerallar hosil qiladigan tog’ jinslari va ularning turlari Cho’kindi tog’ jinslari
Бўлиб, бу кремнекислородли тетраэдр дейилади (24-расм). Кислород бошқа структуравий турларни ҳам ҳосил қилади, аммо унинг кремнекислородли тетраэдрларда қатнашиши жуда муҳим ҳисобланади
281,03 Kb. 12
o'qib

1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish