9-маъруза: Маълумотларга нисбатан рухсатларни мантиқий бошқариш. Формал моделлар



Download 0,82 Mb.
bet7/9
Sana22.02.2022
Hajmi0,82 Mb.
#94810
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
9-маъруза Маълумотларга нисбатан рухсатларни мантиқий бошқариш Формал моделлар

4. Мажбуриятларни ажратиш

Тизимда фойдаланишларни бошқаришнинг яна бир муҳим принципларидан бири бу вазифаларни тақсимлашдир. Фирибгарликни олдини олиш учун бир шахс томонидан кўплаб вазифаларни бажариб бўлмайдиган ҳолатлар амалда етарли мавжуд. Тўловни яратиш ва уни тасдиқлаш бунга мисолдир. Шубҳасиз бу амалларни бир шахс бажара олмайди. Ролларга

асосланган усул эса ушбу муаммони максимал даражада осонлик билан ҳар қилишга ёрдам беради.

Расмий кўринишда RBAC усулини қуйидагича кўрсатиш мумкин:

6-расм. RBAC модели

Модел қуйидаги мазмундан иборат: фойдаланувчилар, роллар ва имтиёзлар. Фойдаланувчи сифатида инсон ёки унинг номидан иш кўрувчи дастур бўлиши мумкин. Рол фойдаланувчини ташкилотда фаолият тури бўлса, имтиёз эса тизимнинг бир ёки бир нечта объектларидан фойдаланиш учун аниқланган рухсат.

Модел қуйидаги мазмундан иборат: фойдаланувчилар, роллар ва имтиёзлар. Фойдаланувчи сифатида инсон ёки унинг номидан иш кўрувчи дастур бўлиши мумкин. Рол фойдаланувчини ташкилотда фаолият тури бўлса, имтиёз эса тизимнинг бир ёки бир нечта объектларидан фойдаланиш учун аниқланган рухсат.

Диаграммадаги “Ролларни фойдаланувчиларга тайинлаш” ва “имтиёзларни тайинлаш” муносабати кўпга-кўп турга тегишли. Яъни, фойдаланувчи бир нечта ролларга эга бўлиши ва бир нечта фойдаланувчи бир ролда бўлиши мумкин. Шунга ўхшаш, бир қанча имтиёзлар битта рўлга тегишли ёки бир нечта ролларда битта имтиёз бўлиши мумкин. Шунингдек, ушбу моделда хусусий буюртма қилинган тўплам – роллар иерархияси мавжуд. Ушбу тўпламда 𝑥𝑥 ва 𝑦𝑦 роллар учун 𝑥𝑥 > 𝑦𝑦 аъзолик алоқаси 𝑥𝑥 рол 𝑦𝑦

рол имтиёзларини мерос қилиб олганини англатади.

Сеанс фойдаланувчини кўп ролларда ўз ичига олади. Аниқки, фойдаланувчи бир қанча вазифани бажариш учун сеансни фаоллаштиради. Шу нуқтада тизим фойдаланувчидан вазифани бажариш учун талаб қилинадиган ролларни ва имтиёзларни аниқлаб, қолганларини тақиқлаши мумкин.

Белл-Лападула модели

Биринчи кўриб ўтилувчи хавфсизлик модели Белл-Лападула (Bell-LaPadula, BLP) бўлиб, бу номланиш унинг яратувчилари Белл ва Лападула номларига берилган. BLPнинг асосий мақсади ҳар қандай MLS тизимини қаноатлантириши керак бўлган конфиденциалликка нисбатан минимал талабларни тўплашдир. BLP қуйидаги икки формулировкадан ташкил топган:


Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish