9-лаборатория иши фильтрлаш доимийсини аницлаш ишнинг назарий асослари



Download 1,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/28
Sana24.02.2022
Hajmi1,04 Mb.
#184640
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   28
Bog'liq
Asosiy Tex. jar va qur Laboratoriya

M = -D ■
 F ■
— -т 
(14.3)
dn
бу ерда M -бир фазадан иккинчи фазага утаётган модданинг микдори, кг/с; D-
21
пропорционаллик коеффициенти, молекуляр диффузия коеффициенти, м с; F


2
dc
-фазаларнинг тукнашув юзаси, м ; х -модданинг утиш вакти, с; — -
dn
концентрация градиенти, кг/м; n -катламнинг калинлиги, м.
Тенгламанинг унг томонидаги минус ишора молекуляр диффузиянинг 
таркалувчи компонент концентрациясининг камайиши томонга караб 
боришини курсатади.
Молекуляр диффузия коеффициенти физик узгармас катталик булиб, 
модданинг диффузия йули билан кузгалмас мухитга кириш кобилиятини 
белгилайди. Диффузия коеффициенти таркалувчи модда ва мухитнинг 
хоссаларига, температурага ва босимга боглик. Хар бир оний шароит учун D 
нинг киймати тажриба йули билан тенгламалар ёрдамида аникланади.
Г азнинг бошка бирор газ таркибида таркалиш диффузия коеффициенти

5
D « 0,1 ^ 1,0 см /с, газнинг суюкликка утиш диффузия коеффициенти D = 10
л
марта кам булиб, тахминан 1 см /суткага тенг. Демак, молекуляр диффузия 
жуда секинлик билан борадиган (айникса суюкликларда) жараёндир.
Турбулент пулсация таъсири остида, окимнинг харакатида бир фазадан 
иккинчи фазага модданинг таркалиши турбулент диффузия дейилади.
Турбулент диффузиянинг тезлиги окимнинг турбулентлик даражасига, 
жараённинг гидромеханик режимига боглик. Бирор фаза микёсида турбулент 
диффузия оркали таркалган модданинг мидори куйидаги тенглама билан 
топилади:
dc
dM — 
—£ d
* dF * — * dx 
(14.4)
dn
бу ерда sD -турбулент диффузия коеффициенти. 
15.4-тенгламадан sD ни аникланади;
dM * dn 
кг * м 
м
CD — ------------ —
--------------- —
---
dx* dF * dc с * мкг / м 
с
Турбулент диффузия коеффициенти вакт бирлиги ичида концентрация 
градиенти бирга тенг булганда юза бирлигидан турбулент диффузия йули 
билан утган модданинг микдорини билдиради. Турбулент диффузия 
коеффициенти м2/с улчов бирлигига эга булиб, унинг киймати жараённинг 
гидродинамик шарт-шароитларига боглик. Бу ерда гидродинамик шарт- 
шароит окимнинг тезлиги ва турбулентлик масштабига караб аникланади.
Харакатланувчи суюклик ёки газда модда молекуляр ва турбулент 
диффузиялар ёрдамида таркалади бу жараёнларнинг йигиндиси конвектив 
диффузия деб аталади. Конвектив диффузия концентрация градиенти, 
мухитнинг тезлиги ва физик хоссаларига боглик.
Фазаларни ажратувчи юзадан модданинг суюк ёки газсимон фазанинг 
марказига берилиши ёки аксинча, фазанинг ядродан ажратувчи юзага 
модданинг берилиши конвектив диффузия ёки модда бериш жараёни деб 
аталиб, худди иссиклик алмашиниш жараёнига ухшаб, бу жараён куйидаги 
дифференциал тенглама оркали ифодаланиш мумкин:


dc 
до 
до 
до
чдх2 
ду
дг2 у
(14.5)
Тенгламадаги dc/dr ифода вакт бирлиги ичида концентрациясининг 
узгаришини курсатади. Бу тенглама нотургун модда алмашиниш жараёнлари 
учун характерлидир.
Кузгалмас мухитдаги модда алмашиниш жараёнида 
wx = wy = wz = 0 булгани учун:
Бу холда 15.5 тенглама молекуляр дифузиянинг дифференциал 
тенгламаси куринишига келади:
(15.7) 
тенглама Фикнинг иккинчи конуни деб юритилади. Конвектив 
диффузиянинг дифференциал тенгламаси мураккаб булгани учун уни оддий 
усуллар 
билан 
ечиш кийин. 
Ухшашлик назариясидан 
фойдаланиб, 
дифференциал тенгламани кайта ишлаб чикиш натижасида, жараённи 
характерловчи ухшашлик критерийлари аникланади.
Модда утказиш мураккаб жараён булиб, фазаларни ажратувчи юзанинг 
икки томонида юз бераётган модда бериш жараёнларидан ташкил топган 
булади. 15.1 расмда модда утказиш жараёнини тушунтирувчи схема 
курсатилган.
(14.6)
d r 
^дх2 
ду
дг2 у
(14.7)

Download 1,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish