9-лаборатория иши фильтрлаш доимийсини аницлаш ишнинг назарий асослари



Download 1,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/28
Sana24.02.2022
Hajmi1,04 Mb.
#184640
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   28
Bog'liq
Asosiy Tex. jar va qur Laboratoriya

Ишнинг бажариш тартиби
Расмда лаборатория курилмаси курсатилган
—|U > - 
н а м х а в о
14.3-расм. Лаборатория курилмасининг схемаси.
1- колонна; 2- агдарилма тарелка; 3- томчи ажратгич; 4- насос; 5- суюклик 
сарфини ростловчи кран; 6- суюцлик сарфини улчовчи ротаметр; 7- 
пуркагич; 8- вентилятор; 9- Пито-Прандтл трубкаси; 10- уавонинг 
мицдорини ростловчи мослама; 11- сув тулдирилган бак; 12- насадка; 13,14-
микроманометр; 15,16 - психрометр.


Курилма вертикал колонна булиб, унинг ички кисмига агдарилма 
тарелка урнатилган. Тарелка элаксимон булиб, тешикларининг диаметри 
d=0,016м, колонна юзасини эгаллаган тарелканинг озод кисми F = 20% га 
тенг.
Насадка сифатида тарелкага диаметри d=37 мм булган шарлар 
солинган. Шарлар катламининг говаклилиги 8=0,4 га тенг, шарларнинг сони 
n = 90 та. Насадка катламининг баландлиги Nn = 200 мм. Колонна ишлаш 
холатининг баландлиги Ni =1200 мм га тенг. Марказдан кочма насос (4) 
оркали пуркагич (7) га сув берилади. Сувнинг сарфи ротаметр (6) оркали 
улчаниб, сарфи кран (5) билан ростланади. Хаво диаметри d=110 мм булган 
труба оркали вентилятор воситасида берилади. Хавонинг сарфи махсус 
мослама билан узгартирилади, унинг сарфланиш микдори микроманометрга 
(14) уланган Пито-Прандтл (8) трубкаси билан аникланади.
Психрометрлар (15), (16) билан колоннага кираётган хавонинг нам 
саклаши, (ub, uox ) курук ва хул термометрлар воситасида аникланади.
Ушбу ишда газ фазасидаги модда бериш коеффициентининг
Ри
1. Z=const булганда, pU=f( Wo)боFланишини келтириб чикариш.
2. W=const булганда, pu=f(Z), боFланишини келтириб чикариш.
Курилманинг холати текширилиб, лаборант иштирокида марказдан
кочма насос ишга туширилиб, сувни температураси узгармас холатга 
келгунча сиркулясия килинади. Ротаметрнинг курсаткичи буйича сувнинг 
сарфи микдори узгармас (укитувчи курсатмасига асосан) килиб олинади. 
Хавонинг сарф микдорини 4 марта ростловчи мослама (10) ёрдамида 
узгартириб, вентилятор (8) оркали хаво берилади, хамда микроманометр (14) 
курсаткичи ва психрометр (15), (16) колоннадан олдинги ва кейинги 
курсаткичларини хисоблаш жадвалига ёзилади.
Пусулда хавонинг сарф микдорини узгармас холатда сувнинг сарфи 4 
марта ротаметрнинг курсаткичи буйича узгартирилиб, психрометрларнинг 
курсаткичи хисоблаш жадвалига ёзилади.
Тажриба утказилгандан сунг модда бериш коеффициенти (14.31) 
тенглама билан, хавонинг тезлиги (15.36) ва намлаш зичлиги Z (14.37) 
тенгламалар билан хисобланади. Тажриба натижалари асосида Z=const 
булганда Pu-w0 орасидаги ва W=const булганда pu-Z ораларида узаро 
боFланиш графиклари миллиметрли когозда тасвирланади.


14-1 хисоблаш жадвали
улчанадиган мицдорлар
1
2
3
4
Хаво сарфи Vc , м /с
-5
Сувнинг сарфи V , м3/соат
Колоннага кираётган хавонинг температураси, 0С 
Курук хавонинг температураси - tk, 0С 
Хул термометрнинг температураси- tx, 0С 
Колоннага кираётган хавонинг нам саклаши-y,, 
кг/кг
Колоннадан чикаётган хавонинг температураси - tch, 

курук хавонинг температураси - tk, oC
Колоннадан чикаётган хавонинг нам саклаши- yo,
кг/кг
Тажриба курсаткичларини хисоблаш
1. Икки хил усул учун модда бериш коеффициентини куйидаги 
тенглама билан хисоблаймиз:
Р, -- K —
j M —  
(14.31)
Syp
Л
бу ерда -сувдан хавога утган намлик микдори, кг/с; = 0,031м - 
тарелканинг иш юзаси, м2; Луиг -жараённинг харакатлантирувчи кучи, кг/кг.
2. Сувдан хавога утган намликнинг микдори куйидаги тенглама билан 
аникланади:
M — °х -(Уо — У 6 ) 
(14.32)
бу ерда Gx -хавонинг массавий сарфи, кг/с; b, м0-хавонинг дастлабки ва 
колоннадан чикишдаги нам саклаши, курук ва хул термометрнинг 
температурасига асосан  - x диаграммадан аникланади.
3. Хавонинг массавий сарфи куйидагича аникланади:
Ох — ус 
• Р  
(14.33)
-5
бу ерда Vc -хавонинг хажмий сарфи, м/ с; р - газнинг зичлиги, кг/м3.
4. Хавонинг хажмий сарфи пневмометрик Пито-Прандтл найчаси 
курсаткичи буйича, олинган динамик напорнинг киймати оркали аникланади:
hd — w
2

2
g


бу ердан 
w _ ,l2g - hd
Хавонинг хажмий сарфи эса:
J 
2
Vc _ —— -Pyl2g - hd 
(14.34)
бу ерда а=160мм - хаво берилаётган трубанинг диаметри, м; ф = 0,97- 
сарфланиш коеффициенти; На-динамик напор, хаво устунида.
5. Жараённинг харакатлантиручи кучи Auur куйидагича аникланади:
Ау _ ( ум ^ у [ М ум ^ у о) 
(
1 4
.
3 5
)
"
2,3 lg
У м : У о
бу ерда um -хавонинг мувозанат холатдаги нам саклаши, температурага I - x 
диаграммадан аникланади.
6. Хавонинг мавхум тезлиги секунди сарф тенгламасидан аникланади:
wo _ 
(14.36)
F
бу ерда F = 0,0314 m2 -колоннанинг кундаланг кесим юзаси. Сувнинг сарф 
микдори буйича намлаш зичлиги куйидаги тенглама билан аникланади:
z _ 
G 
(14.37)
3600-F
бу ерда Z -намлаш зичлиги; G - сувнинг сарф микдори, ротаметрнинг 
курсаткичи буйича графикдан аникланади.
Курук ва хулланган насадканинг гидравлик каршилигини аниклаш. 
Хавонинг сарфини ростловчи махсус мослама (10) ёрдамида 4 марта 
узгартириб, микроманометр (13,14) билан курук насадка гидравлик 
каршилигини ва хавонинг сарфини аниклаймиз. Сунгра колоннага марказдан 
кочма насос ёрдамида сув бериб, сувнинг сарфини узгармас (G=const) 
холатида 
микроманометрнинг 
(13) 
курсаткичи 
буйича, 
хулланган 
насадканинг гидравлик каршилигини аникланади. Хавонинг сарфини 
микроманометр (14) билан аникланади. Бу тажрибани 4 марта кайтарамиз. 
Олинган тажриба натижаларини 13-2 хисоблаш жадвалига ёзамиз.


14-2 уисоблаш жадвали
1
2
3
4
14- 
микроманометрнинг 
курсаткичи 
буйича
-5
хавонинг сарфи, м /соат 
13 микроманометрнинг курсаткичи буйича 
Ротаметрнинг курсаткичи буйича
-5
Сувнинг сарфи, м /с
13 микроманометрнинг курсаткичи буйича
14-2 хисоблаш жадвалидаги тажриба натижаларига асосан хавонинг тезлиги 
(14.36), намлаш тезлиги эса (14.37) тенгламалар ёрдамида хисобланади.
Курук ва хулланган насадкаларнинг гидравлик каршилигининг улчов 
бирлиги Па да ифодалаб тезлик билан узаро богланишлари, яъни ARt-wo va 
ARx-wo графиклари миллиметрли когозда тасвирланади.
Тажрибада олинган курук ва хулланган насадкаларнинг гидравлик 
каршиликларининг кийматини (14.27), (14.26) тенглама билан хисобланган 
кийматлари билан таккослаб хатоси % ларда аникланади.

Download 1,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   28




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish