8-Маъруза Мавзу: Сув билан иситиш тизимлари. Маъруза режаси: Сувли иссиқлик таъминотидаги иситиш тизимларнинг уланиш схемалари Сув билан иситиш тизимларнинг иссиқлик пункти Насослар ердамида ишлайдиган иситиш тизимлари Баланд биноларни


расм. Юқори ҳароратли иссиқлик қувурига бевосита боғлиқ булиб уланган иситиш тизимининг принципиал схемаси



Download 0,82 Mb.
bet3/5
Sana01.04.2022
Hajmi0,82 Mb.
#523432
1   2   3   4   5
Bog'liq
13 маъруза

2 расм. Юқори ҳароратли иссиқлик қувурига бевосита боғлиқ булиб уланган иситиш тизимининг принципиал схемаси.

Бундай усулнинг амалиётда ишлатилишидаги асосий шартлар қуйидагилардан иборат: а) марказий иссиқ сув қувурида сувнинг ҳарорати tм, бинодаги иситиш қурилмалари тизимидаги тарқатувчи қувурлар­даги иссиқ сув ҳароратидан (tи) катта булиши керак, яъни tмtи; б) элеватор уланган жойда унинг ишлаши ва сув оқими учун керакли булган босимлар фарқи Рэ=0,15 МПа га тенг ёки ундан катта булиши лозим; в) марказий иссиқ сув қувури тизимига қарашли қайтувчи қувурда босимнинг катталиги иссиқлик қурилмаларидаги босимдан ортмаслиги керак, яъни Рқай=0,6 МПа га тенг ёки бундан кичик булиши лозим. Бу усулни юқори ҳароратли магистрал қувурга «бевосита уланганлиги боғлиқ булган схема» деб айтилади (6.2-расм). Юқори ҳароратли иссиқ сув қувурига учиргичдан (1), сунг тозалагич (2) орқали элеваторга (3) тушади ва сув оқими элеваторда (3) иситиш тизимларидан қайтиб келаётган сув билан аралашади. Элеватордан кейинги булимда сув оқимининг босим иситиш тизимининг қаршилигини енгадиган миқдорда булиши керак. Иситиш тизимларининг қайтувчи қувуридан элеватор булимида иссиқ сувнинг қолган миқдори тозалигич (4) ва сув миқдорини улчагич (5) ҳамда учиргич (6)дан утиб иссиқлик электр марказига қайтади. Иссиқлик маркази булимида термометрлар, манометрлар ва керак булган тақдирда сувлар сарфини ҳамда босимини бошқариб турувчи ускуналар ва жихозлар билан таъминланган булади.

Насослар ёрдамида ишлайдиган иситиш тизимлари Насослар ҳосил қилган босим таъсирида ишлайдиган иситиш тизимлари ҳам марказлаштирилган иссиқлик таъми­ноти билан уланган булиб, улар юқори ва пастда жойлашган магистрал қувурга, боши берк ва йулма-йулаrай, кетма-кет ва параллел (сув ҳаракатининг йуналишига қараб) ҳолатда ҳаракат­ли сув қурилмаларига бириктирилган булади. Иссиқлик ускуналарининг параллел ва кетма-кет уланиш белгисига қараб тизимларни бир қувурли, икки қувурли ёки бифиляр тизимлар деб аталади. Бир қувурли юқоридан тақсимланувчи тик иссиқлик тизимларида одатда тақсимловчи магистрал қувурлар юқорида қайтув­чи магистрал қувурлар қуйида жойлашган булади. 3-чи расмда курсатилганидек тик қувурларга иссиқлик ускуналари бир томонлама (III-V) ва икки томонлама уланади (I, II, IV). Иссиқлик ускуналари уланадиган жойларда қувур булимларида туғри иссиқ сув ҳаракати (Т) охирида II-III) айланиб утувчи ҳаракат билан уланади (I). Қуйидан тарқатувчи бир қувурли ва «П»-ҳарфи шаклидаги тик қувурларнинг иситиш тизимини марказлаштирилган иссиқлик таъминоти қувурларига улашда иссиқлик ускуналарининг энг баланд қаватининг сатҳига ҳаво жумраги урна­тилади. Бошқарувчи жумраклар эса ертуладаги тақсимлочи магистрал қувурларга ва тик қувурларга урнатилади 4-расм).


Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish