7-Мавзу: шахснинг билиш жараёнлари: сезги, диқҚАТ, идрок, хотира, тафаккур, нутқ, хаёл



Download 1,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/60
Sana22.02.2022
Hajmi1,68 Mb.
#83525
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   60
Bog'liq
Маъруза матни

Диққат миқдори 
Кейинги диққат таркиби - бу диққат миқдори. Диққатнинг миқдори-
муҳим саволлардан бири. Маълумки шахс бир пайтнинг ўзида ҳар хил 
нарсалар ҳақида ўйлаб ва турли хил амалларни бажариши мумкин эмас. Бу 
чеклаш тизимининг ишлаш қобилиятини ошмаганлиги учун ташқаридан 
келган маълумотларни бўлинишига мажбур этади . Шу тарзда бир шахс бир 
пайтнинг ўзида бир неча ўзаро мустақил объектлар чекланган ҳолда сеза 
олиши қувватига ега – бу эса диққат миқдоридир. Диққат миқдорининг 
муҳим ва белгиловчи хусусиятларидан бири уни маҳсулот сифатида
тартибга солиш деярли мумкин эмас.
Диққат ҳажми 
Диққатингиз ҳажмини ўрганиш, одатда, берилган элементларнинг 
сонини таҳлил қилиш йўли билан амалга оширилади (рақамлар, ҳарфлар ва. 
х.), бу эса субъектга маъумотларни аниқ қабул қилиш имконини беради. 
Бунинг учун, субъект кўзини бир мавзудан иккинчисига ўзгартирган 
рағбатлантиришларнинг сонини жуда тез аниқлаб берадиган қурилмадан 
фойдаланиш керак. Бу сизга бир вақтнинг ўзида аниқлаш мумкин бўлган 
объектлар сонини ўлчаш имконини беради. 
Диққатнинг ўзгарувчанлиги 
Кўпчилик муаллифлар диққат тарқалищи, аслида, 
унинг 
тескари 
томони, 
деб 
ҳисоблайдилар, 
ўзгарувчанлик ѐки рефокуснинг яширин тарзда бир 
ҳолатдан иккинчи ҳолатга ўтишини назарда 
тутадилар. 
Коммуникация 
бир 
объектнинг 
бошқасига онгли ва мазмунли ҳаракатини 
билдиради.
Умуман олганда диққатнинг ўзгариши мураккаб 
вазиятларда бир объектдан иккинчисига диққат 
қилинишига имкон беради. Диққатнинг ўзгарувчанлиги ҳаммада ҳар хил ва у 
бир қанча талабларни ўз ичига олади (биринчи навбатда, аввалги ва кейинги 
субъектнинг фаолияти ва уларнинг ҳар бири билан боғлиқ ўртасидаги 
муносабатларни ҳисоблаш) агарда ҳолат қизиқарли бўлса, у осон кечади ва 
аксинча бўлса қийин. Диққат ўзгарувчанлиги унинг яхши ўзлаштирилган 
сифатига боғлиқ.
Шу билан бирга, баъзи психологлар ўзгарувчан диққат бир объектдан 
бошқа объектга ўтганида субъектда иллюзия ҳосил қилиб бир вақтнинг ўзида 


15 
Физиологик нуқтаи 
назаридан, диққат- бош мия 
нерв фоалиятининг аниқ 
вақтдаги аниқ оптимал 
қўзгалувчанлиги ҳолатидаги 
қисми бўлиб қолган 
қисмлари эса паст 
даражадаги 
қўзғалувчанликдир. 
бир нечта объектга диққат қилиш ҳолатини яратганда бу ҳолатни ростан ҳам 
бўлиши мумкин деб ҳисоблайдилар: Рим ҳукмдори Юлий Цезарь бир 
вақтнинг ўзида бир неча ишни қилиш имконига эга бўлган: булар кўриш, 
ѐзиш, эшитиш ва буйруқ бериш. У шунчаки диққатни ўзгартириш имконига 
эга бўлган. Лекин бу замондошларида катта таъсурот қолдирган.

Download 1,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish