7-Маъруза. Абсорбция. Режа: 1- умумий тушунчалар



Download 36,95 Kb.
bet1/2
Sana23.06.2022
Hajmi36,95 Kb.
#697923
  1   2
Bog'liq
Абсорбция жараёни


7-Маъруза. Абсорбция.
Режа:
1- УМУМИЙ ТУШУНЧАЛАР
2-ФАЗАЛАР ТЎҒРИСИДАГИ МУВОЗАНАТ
3-СУЮҚЛИК ЮТУВЧИНИНГ САРФИ
УМУМИЙ ТУШУНЧАЛАР
Газ ҳамда буг-газ аралашмаларидаги бир ёки бир неча компонентларнинг суюқликда танлаб ютилиш жараёни а б с о р б ц и я деб аталади. Ютилаётган газ абсорбтив, ютувчи суюқлик абсорбент дейилади. Абсорбтив билан абсорбентнинг ўзаро таъсирига кўра абсорбция жараёни икки хил бўлади: физик абсорбция ва кимёвий абсорбция (хемосорбция). Физик абсорбцияда ютилаётган газ билан абсорбент ўзаро бир-бири билан кимёвий бирикмайди. Агар ютилаётган газ абсорбент билан ўзаро бирикиб, кимёзий бирикма ҳосил қилса, хемосорбция дейилади.
Физик абсорбция кўпинча қайтар жараёндир, яъни суюқликка ютилган газни ажратиб олиш мумкин бўлади, бу ҳол десорбция дейилади. Абсорбция билан десорбция жараёнларини узлуксиз олиб бориш натижасида ютилган газни тоза ҳолда ажратиб олиш ва ютувчи абсорбентни бир неча марта қайта ишлатиш имкони туғилади. Абсорбтив ва абсорбент арзон ва иккиламчи маҳсулот бўлгани учун, улар абсорбция жараёнидан кейин кўпинча қайта ишлатилмайди (масалан, газларни тозалаганда).
Саноатда абсорбция жараёни турли мақсадларда қўлланилади:
1) газ аралашмаларидан қимматбаҳо компоненталарни (масалан, крекингланган газлардан ёки метан пиролизидан ацетиленни; кокс гази аралашмаларидан аммиак, бензолни; нефтни қайта ишлаш натижасида ҳосил бўлган газ аралашмала ридан ҳар хил углеводород ва шу кабиларни) ажратиб олишда;
2) компонентларни ҳар хил заҳарли моддалардан тозалаш учун (минерал ўгитларни олишда ҳосил бўлган газ аралашмаларини фтор бирикмаларидан, аммиак синтез қилганда азот-водород аралашмаларини СО ва С02 оксидлардан тозалашда);
3) тайёр маҳсулотлар (масалан, хлорид ва сульфат кислоталари, аммиакли сув) олишда ва ҳоказо.
Ҳар бир конкрет шароит учун тегишли абсорбент танлаб олинади; бунда ютилиши лозим бўлган компонентнинг абсор-бентдаги эрувчанлиги ҳисобга олинади.
Тажриба йўли билан аниқланганки, абсорбция жараёнида ҳар доим иссиқликнинг ажралиб чиқиши юз беради.

Download 36,95 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish