6-Мавзу: Микроскопик тахлил. Ёруғлик ва электрон микроскопия усуллари. Микроспопик усулдан фойдаланишнинг амалий имкониятлари



Download 0,76 Mb.
bet3/7
Sana01.12.2022
Hajmi0,76 Mb.
#876058
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
6-Мавзу

Даниялик олим Э.Бартолин томонидан нурни поляризацияга учраши каш-фиёт этилганидан икки аср кейин, яъни 1850 йили англиялик оптик Г.Сорби нурли микроскопда поляризацион нурни ишлатиш мумкинлигини аниқлади. Шу билан нурли микроскоп имкониятлари жуда кенгайди.

Даниялик олим Э.Бартолин томонидан нурни поляризацияга учраши каш-фиёт этилганидан икки аср кейин, яъни 1850 йили англиялик оптик Г.Сорби нурли микроскопда поляризацион нурни ишлатиш мумкинлигини аниқлади. Шу билан нурли микроскоп имкониятлари жуда кенгайди.

Микроскопик тахлилнинг такомиллашиши кристаллографиянинг ривож топишига олиб келди. 1669 йили даниялик олим Н.Стенсен томонидан кристалларда тегишли бурчакларнинг доимийлилиги, 1783 йили эса француз Рене Жюст Гатюи кристаллар тузилишининг умумий назарияси, 1813 йили англиялик кимёгар В.Волластон кристалл панжараси тушунчасини яратдилар. Бу тушунчанинг ривожланиши туфайли 1866 йили француз олими О.Бравэ кристаллар дунёсида 14 элементар ячейкаларнинг мавжудлигини аниқланди. И.Гессель тадқиқотлари туфайли 1831 йилда кристалларнинг 32 симметрияси, 1891 йили эса рус олими Е.С.Федоров ва немес математиги А.Шенфлис томонидан 230 хил симметриянинг фазовий группалари борлиги тасдиқланди.

Кристаллооптика усули.

Табиий ва сунъий кимёвий бирикмалар, хом-ашё, материал ва буюмлар, минерал ва композицияларнинг оптик кўрсатгичларини уларнинг кристалл шакллари, таркиби ва симметрия қонуниятиларига бўғлиқ холда ўрганувчи фан соҳаси кристаллооптика деб аталади. Бу соҳа физика, кристаллография ва минералогия фанлари билан боғлиқдир.

Кристллооптикада кристалл тузилишига эга бўлган силикатлар ва зўрға-суюлувчан материаллардан нур тўлқинларининг ўтиши ходисалари ўрганилади. Унда тадқиқотлар нур ва унинг турли шароитда тарқалишини кузатиш ва тегишли хулоса чиқариш орқали олиб борилади.

Нур тўлқинлари электромагнит тўлқинларидан бирмунча қисқалиги билан фарқланади. Инсон узунлиги 400-760 ммк га тенг бўлган нур тўлқин-ларинигина кўра олади. Электромагнит тўлқинлари электр (Е-Е1) ва магнит (М-М1) тўлқинларидан иборат. Бу тўлқинлар бир-бирига ва шу билан бирга ёруғлик энергиясининг тарқалиш йўналишига перпендикулярдир. Мана шу ёруғлик энергияси тарқаладиган йўналиш нур деб аталади (1-расм).


Download 0,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish