6. Ички механик кучлар ва кучланганлик


Табиатда қаттиқ жисмларнинг тарқалиши. Фан ва техникада қаттиқ жисмлар



Download 16,59 Mb.
bet5/8
Sana30.04.2022
Hajmi16,59 Mb.
#596504
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
qattiq jismlar - Copy

1.Табиатда қаттиқ жисмларнинг тарқалиши. Фан ва техникада қаттиқ жисмлар.
Табиатдаги моддалар газ, суюклик, каттик, жисм ва плазма холатларида булади. Бу холатлар модданинг агрегат холатлари деб аталиб, бир-биридан физик хоссалари билан фарк киладилар. Кантик жисмларнинг суюкпик ва газлардан фарки шундаки, улар уз шаклларини сакпайди ва уларда окувчанлик кузатилмайди. Микроскопик нуктаи назардан бундай фаркнинг булиши, моддани ташкил эгувчи атом ва молекуларлар орасидаги узаро таъсир энергиясининг катта ёки кичикликги билан тушунтирилади. Суюкпик ва газларда уларни ташкил килувчи атом ва молекулалар орасидаги узаро таъсирлашиш энергияси уларнинг иссикпик харакати энергиясидан кичик булади. Шунинг учун суюклшк ёки газни ташкил этувчи атом ва молекулалар бир нуктадан иккинчи нуктага кучиб юриши мумкин, яъни окувчанлик хоссасига эга. К,аттик; жисмларда эса молекула ёки атомлар орасидаги таъсирлашув энергияси уларнинг иссикпик харакати энергиясидан анча катта булади, шунинг учун улар эркин кучиб юра олмайди ва мувозанат вазиятлари атрофида тебранма харакат килиб туради. Демак, каттик жисмни бошк;а агрегат холатлардан ажратиб турувчи асосий фаркпари: биринчидан, унинг нормал шароитда уз шаклини саклаши; иккинчидан, уларни ташкил этувчи атом молекулаларнинг тебранма харакатда булишидир. Кристалл каттик жисмларда уларни ташкил килувчи атом ва молекулалар катьий тартиб билан жойлашади. Агар бу тартиб икки кушни атом ёки молекула орасидаги масофадан бир цанча марта катта бУлган масофаларгача сакутнса уни узок; тартиб деб аталади. Кристаллар аник суюлиш температурасига (нуктасига) эга булади. Жисм бу температурагача киздирилганда атомлар ва молекулалар жойлашишида тартиб йуцолади ва улар окувчанликка эга булиб крлади. Суюлиш нукрасила таш«придан олинаётган исси^ик таъсирида жисм температураси узгармайди ва цатгик жисм тула суюкликка айлангунча температура сак,ланади. Кристаллдаги атомлар ва молекулаларнинг жойлашиш тартиби бутун кристалл буйича сацланган булса, бундай кристалл монокристалл деб аталади. Хамма монокристаллар анизотропияга эга, яъни уларнинг физик хоссалари турли йуналишларда турличадир. Монокристалларнинг макроскопик булакчаларининг тартибсиз бирикишидан хосил булган кристалл поликристалл деб аталади.

Download 16,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish