5-мавзу: таянч-ҳаракат тизимининг ёш хусусиятлари ва гигиенаси режа



Download 162,32 Kb.
Pdf ko'rish
bet3/5
Sana18.04.2022
Hajmi162,32 Kb.
#560738
1   2   3   4   5
Bog'liq
8-маъруза

Бош скелет
Бош скелет 2 қисмга ажратилади: мия қутиси суяклари ва оз суяклари. 
Болаларда бош скелетинииг юз қисми қутиси қисмига нисбатан кичикроқ 
боланинг ѐши ортиши билан бу фарқ йўқолиб боради. Бош скелети боланинг 
2 ѐшигача бир текис ўсади. Боланинг 1,5 ѐшида калла суякларидаги 
лиқилдоқлар тўлиқ суяклашади, 4 ѐшида мия қутисининг чоклари ҳосил 
бўлади. Калла суяклари 3-4 ѐшда, 6-8 ѐшда, 11-15 ѐшгача тез ўсади. Бу ўсиш 
20-30 ѐшгача давом этади.
Умуртқа поғонаси. 
Умуртқа поғонаси алоҳида умуротқа суякларидан ва
умуртқалараро тоғайлардан ташкил топган. Умуртқа поғонаси скелетнинг 
ўқи ва таянчини ҳосил қилади ва орқа мияни турли ташқи таъсирдан 
сақлайди. Умуртқа канали юқоридан мия фиоси бўшлиғига, пастдан думғаза 
суягининг тешиги билан тугайди. Умуртқа поғонасининг ѐнида 
умуртқалараро тешик бўлиб, бу тешиклардан орқа мия қон томирлари ва 
лимфа томирлари киради ва чиқади. Умуртқа поғонаси 33-34 умуртқалардан 
ташкил топган бўлиб, булардан 7 таси бўйин, 12 таси кўкрак, 5 та думғаза ва 
4-5 та дум умуртқаларидир. Катта одам умуртқа поғонаси 4 та эгриликдан 
иборат. 1-эгрилик бўйин қисмида олдинга қараб бўртиб чиққан. 2-эгрилик 
кўкрак қисмида орқага қараб, 3-эгрилик бел қисмида олдинга қараб, 4- 
эгрилик дум ва думғаза қисмида орқага қараб бўртиб чиққан. Боғча ѐшининг 
охирида умуртқа поғонасининг эгриликлари ҳосил бўлади. Ўсмирлик 
даврида бел эгрилиги вужудга келади. Одамнинг 23-26 ѐшида умуртқанинг 
барча қисми суякланади. Умуртқа погонасининг эгилувчанлиги тоғай 
тўқимасининг
:
бўлиши ва тугалланмаган суякланиш парта ва столларда 
нотўғри ўтириши натижасида умртқа поғонасининг нотўғри шаклланиши 


умуртқа погонасининг бир, томонга эгилишини, ва бошқа паталогик 
холатларга олиб келади. Умуртқа погонасининг бўйин ва бел қисми жуда 
ҳаракатчанг. Умуртқа поғонанинг узунлиги эркакларда 75 см, аѐлларда 68 см 
га тенг. Умуртқа поғонаси букилади ва ѐзилади ўнг ва чапга эгилади, 
кўндаланг ўқ атрофида бурилади.

Download 162,32 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish