5. “Биозарарланиш асослари” фанидан тест саволлари микроорганизмлар таъсирида ёғочларни зарарланишини ўрганиш нечанчи асрдан бошланган?


Олмахонлар йилига неча марта кўпаяди ва нечтагача болачалар туғади?



Download 134 Kb.
bet10/11
Sana21.02.2022
Hajmi134 Kb.
#62401
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
YN savollari Biozararlanish asoslari

107. Олмахонлар йилига неча марта кўпаяди ва нечтагача болачалар туғади?
а) 2 марта 3-10 тагача
б) 1 марта 2-7 тагача
в) 2 марта 10-15 тагача
г) 1 марта 2-15 тагача
108. Сув қундузининг асосий макони
а) ин
б) кулба
в) уя
г) а ва б жавоблар
109. Диаметри 10-12 см бўлган дарахтни сув қундузи қанча вақтда қирқиб уни бўлакларга бўлиб ташлайди?
а) 1 кунда в) бир кечада
б) 2 кунда г) 3 кунда
110. Типик дарахтда яшовчи кемирувчи жониворлар
а) олмахон, суғур, бурундуқ
б) олмахон, летяга, сони
в) оғмахон, юмронқозиқ, суғур
г) қундуз, суғур, летяга
111. Сув ҳавзаларида яшовчи кемирувчилар
а) сув сичқон, ондатра, нутрия
б) сув қундузи, юмронқозиқ
в) оғмахон, сув сичқон
г) ондатра, летяга, сони
112. Қандай шароитда кемирувчилар секин ўсадилар?
а) совуқ ҳавода
б) иссиқ ҳавода
в) озиқа етишмовчилигида
г) озиқа етарли бўлганда
113. Даласичқонларнинг оммавий қирилишига олиб келувчи омиллар
а) совуқ ҳаво
б) иссиқ ҳаво
в) сув тошқини
г) тур ичидаги муносабат
114. Объектларни кемирувчилардан ҳимоялашнинг комплекс тадбирлари
а) профилактик тадбирлар
б) механик усул
в) кимёвий усул
г) барча жавоблар тўғри
115. Ёғоч қурти Teredo нинг бир зотидан бир йилда қанча личинка чиқади?
а) 4 млн в) 6 млн
б) 5 млн г) 7 млн
116. Т. navalis қандай сувларда яшайди?
а) чучук
б) шўрланиш даражаси 12% дан юқори
в) шўрланиш даражаси 10% дан паст
г) шўрланиш даражаси 12% дан паст
117. Материалларнинг кўпчилиги замбуруғларнинг қандай ферментлари таъсирида фаол емирилади?
а) оксиредуктаза, гидролаза, лиаза
б) дигедрогеназа, оксидаза
в) пероксидаза, карбоксилэстераза
г) гликозидаза, целлюлаза, протеиназа
118. Мицелиал замбуруғларнинг жуда кучли агрессив метаболитлари
а) лимон, глюкон кислотаси
б) сут, фумар кислотаси
в) қаҳрабо, олма, шовул кислотаси
г) барча жавоблар тўғри

Download 134 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish