Hisoblash uchun topshiriq
Kuchlanish o’zgartirgichini xisoblashga berilganlar quyidagilar hisoblanadi:
UT kirish kuchlanishi.
U0 chiqish kuchlanishi
IYu yuklama toki.
U0V to’g’rilangan kuchlanish pulsatsiyasi.
Aniqlash talab qilinadi:
Diodli ko’prik turi.
Kalit tranzistorlar turlari va ularning ish rejimlarini aniqlash.
Bazaviy va siljitish rezistorlarining nominallari.
Filtr sig’imi va turi.
Topshiriq variantlari 6.1jadvalda keltirilgan.
6.1jadval
№
|
UT, V
|
U0, V
|
I0, A
|
U0V, V
|
№
|
UT, V
|
U0, V
|
I0, A
|
U0V, V
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
1
|
24
|
4
|
1
|
0,1
|
41
|
12
|
20
|
0,5
|
0,1
|
2
|
36
|
3
|
0,5
|
0,2
|
42
|
24
|
9
|
0,4
|
0,2
|
3
|
48
|
40
|
0,2
|
0,3
|
43
|
36
|
15
|
1
|
0,3
|
4
|
60
|
4
|
1,5
|
0,4
|
44
|
48
|
42
|
0,5
|
0,4
|
5
|
12
|
32
|
0,25
|
0,5
|
45
|
60
|
35
|
0,2
|
0,5
|
6
|
24
|
5
|
1
|
0,1
|
45
|
12
|
4
|
1,5
|
0,1
|
7
|
36
|
27
|
0,4
|
0,2
|
47
|
24
|
3
|
0,5
|
0,2
|
8
|
48
|
5,2
|
1
|
0,3
|
48
|
36
|
40
|
1
|
0,3
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
9
|
60
|
15
|
2
|
0,4
|
49
|
48
|
4
|
0,4
|
0,4
|
10
|
12
|
6
|
1,4
|
0,5
|
50
|
60
|
32
|
1
|
0,5
|
11
|
24
|
20
|
0,8
|
0,1
|
51
|
12
|
5
|
2
|
0,1
|
12
|
36
|
9
|
0,3
|
0,2
|
52
|
24
|
27
|
1,4
|
0,2
|
13
|
48
|
15
|
0,5
|
0,3
|
53
|
36
|
5,2
|
0,8
|
0,3
|
14
|
60
|
42
|
0,25
|
0,4
|
54
|
48
|
15
|
0,3
|
0,4
|
15
|
12
|
35
|
0,5
|
0,5
|
55
|
60
|
6
|
0,5
|
0,5
|
16
|
24
|
4
|
2
|
0,1
|
56
|
12
|
20
|
0,15
|
0,1
|
17
|
36
|
3
|
1
|
0,2
|
57
|
24
|
9
|
0,5
|
0,2
|
18
|
48
|
40
|
0,5
|
0,3
|
58
|
36
|
15
|
2
|
0,3
|
19
|
60
|
4
|
2
|
0,4
|
59
|
48
|
42
|
1
|
0,4
|
20
|
12
|
32
|
0,5
|
0,5
|
60
|
60
|
35
|
0,5
|
0,5
|
21
|
24
|
5
|
1
|
0,1
|
61
|
12
|
4
|
2
|
0,1
|
22
|
36
|
27
|
0,2
|
0,2
|
62
|
24
|
3
|
0,5
|
0,2
|
23
|
48
|
5,2
|
1,5
|
0,3
|
63
|
36
|
40
|
0,15
|
0,3
|
24
|
60
|
15
|
0,2
|
0,4
|
64
|
48
|
4
|
0,2
|
0,4
|
25
|
12
|
6
|
0,8
|
0,5
|
65
|
60
|
32
|
0,25
|
0,5
|
26
|
24
|
20
|
0,8
|
0,1
|
66
|
12
|
5
|
0,2
|
0,1
|
27
|
36
|
9
|
1
|
0,2
|
67
|
24
|
27
|
0,8
|
0,2
|
28
|
48
|
15
|
1
|
0,3
|
68
|
36
|
5,2
|
0,8
|
0,3
|
29
|
60
|
42
|
0,15
|
0,4
|
69
|
48
|
15
|
0,1
|
0,4
|
30
|
12
|
35
|
0,5
|
0,5
|
70
|
60
|
6
|
1
|
0,5
|
31
|
24
|
4
|
1
|
0,1
|
71
|
12
|
20
|
0,25
|
0,1
|
32
|
36
|
3
|
1
|
0,2
|
72
|
24
|
9
|
0,25
|
0,2
|
33
|
48
|
40
|
0,3
|
0,3
|
73
|
36
|
15
|
1
|
0,3
|
34
|
60
|
4
|
2
|
0,4
|
74
|
48
|
42
|
0,15
|
0,4
|
35
|
12
|
32
|
0,4
|
0,5
|
75
|
60
|
35
|
0,3
|
0,5
|
36
|
24
|
5
|
1,2
|
0,1
|
76
|
12
|
4
|
2
|
0,1
|
37
|
36
|
27
|
0,9
|
0,2
|
77
|
24
|
3
|
0,4
|
0,2
|
38
|
48
|
5,2
|
1,4
|
0,3
|
78
|
36
|
40
|
1,2
|
0,3
|
39
|
60
|
15
|
0,1
|
0,4
|
79
|
48
|
4
|
1,5
|
0,4
|
40
|
12
|
6
|
1
|
0,5
|
80
|
60
|
32
|
0,1
|
0,5
|
Hisoblash uslubi
Berilgan yuklama toki va to’g’rilangan kuchlanish bo’yicha to’g’rilagich uchun diod quyidagi shartdan kelib chiqib tanlanadi:
ITO’G’.O’R 0,5 · IYu .
Bundan tashqari, diodlardagi ruxsat etiladigan maksimal teskari kuchlanish UTES to’g’rilash sxemasida diodlarga qo’yiladigan teskari kuchlanishdan katta bo’lishi kerak:
UTES (/2) · UYu ·1,2
Tranzistorlarni kommutatsiyalaydigan tok taxminan quyidagi ifoda orqali aniqlanadi:
IK.TO’Y = (U0 · I0 + 2 · UVD) / U0 · Tr
bu erda UVDto’g’rilash diodidagi kuchlanishning pasayishi (UVD = 0,6…1 V);
Trtransformatorning foydali ish koeffitsienti (Tr= 0,85…0,95)
Tranzistor kollektoridagi kuchlanishning amplitudasi quyidagicha aniqlanadi:
UKE.maks = 2,4 · UT
Olingan IK.TO’Y i UKE.maks qiymatlar bo’yicha tranzistor turi tanlanadi va uning IK. maks , UKE.maks, UKE.nas, UBE.TO’Y, IKB0, h21E parametrlari yozib olinadi. Tanlangan tranzistor turini hisobga olib kollektor toki quyidagi ifoda orqali aniqlashtiriladi:
IK.TO’Y = (U0 · I0 + 2 · UVD) / (U0 - UBE.TO’Y) · Tr
Tranzistorning siljitish zanjiri hisoblanadi. Tranzistorning baza toki quyidagi ifoda orqali aniqlanadi:
IB.TO’Y = 2 · IK.TO’Y / h21E.min
Bazaviy rezistorning quyidagi ifoda orqali aniqlanadi:
RB = (UB - UBE.TO’Y) / IB.TO’Y
bu erda UB–baza kuchlanishi (UB = 3…5 V).
RB rezistor standartga muvofiq tanlanadi.
Tranzistorning baza toki aniqlashtiriladi:
IB.TO’Y = (UB - UBE.TO’Y) / RB
Bazaviy rezistorlarda ajraladigan quvvat quyidagi ifoda orqali aniqlanadi:
RRB = I2B.TO’Y · RB
Siljitish rezistorining qarshiligi quyidagi ifoda orqali aniqlanadi:
RSIL = U0 · RB / URB
bu erda UR bazaviy rezistorda kuchlanishning pasayishi (URB = IB.TO’Y · RB).
RSIL rezistor standartga muvofiq tanlanadi.
RSIL rezistor orqali oqib o’tadigan tok quyidagi ifoda orqali aniqlanadi:
ISIL = UT / (RB + RSIL)
Siljitish rezistorida ajraladigan quvvat quyidagi ifoda orqali aniqlanadi:
RRsil = I2SIL · RSIL
Silliqlovchi filtrning talab qilinadigan sig’imi quyidagi ifoda orqali aniqlanadi:
SF = 1,22 · (U0 · I0 + 2 UVD) 0,2 · 10-6/ U0
bu erda o’zgartirgich impulsi frontining uzunligi ( = (1…..10) ·10-6).
SF kondensator standartga muvofiq tanlanadi.
Do'stlaringiz bilan baham: |