5-амалий: ЧЎкинди тоғ жинслари билан намунада танишиш ва тавсифини ёзиш. (6-соат)


Магматик тоғ жинсларини синфларга ажратиш



Download 429,59 Kb.
bet6/6
Sana16.12.2022
Hajmi429,59 Kb.
#888362
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
2 5373000144516027024

Магматик тоғ жинсларини синфларга ажратиш
Магматик тоғ жинсларини синфларга ажратиш жинслар таркибида SiO2 улушига боғлиқдир. Жинс таркибида SiO2 кам бўлса, бундай жисмларни полировка қилиш осон кечади.
Магматик тоғ жинслари синфлари:

Жинс таркиби

Жинснинг номи

SiO2, % нинг улуши

минераллар

чуқурликдаги

қуйма

нордон SiO2, 75…65%

кварц, дала шпатлари, слюда

гранит

кварцли порфир

ўртача SiO2, 65…52%

дала шпатлари, роговая обманка, биотит

сиенит, диорит

ортоклазли порфир, андезит

асосий SiO2, 52…40%

лабрадор, авгит, оливин

габбро

диабаз, базальт

ультраасосий SiO2, 40% дан кам

оливин, авгит, кон минераллари

перидотит, дунит




Магматик тоғ жинслари массивларидаги ёриқлар ва бўлаклар.
Магманинг совиши жараёнида тоғ жинслари массивида ёриқлар пайдо бўлади, бу ёриқлар массивни алоҳида блокларга (бўлакларга) ажратади, уларнинг шакли магманинг қуйилиш шароитларига боғлиқ. Блокларнинг шакллари қуйидагича бўлиши мумкин:

  • матрацсимон – чуқурлик жинслари учун характерли;

  • устунсимон – магманинг Ер сиртига қуйилиши натижасида хосил бўлади;

  • блокларнинг шарсимон шакли – жинсларнинг сув остига қуйилиши натижасида хосил бўлади.

Ёриқлар тоғ массивларини бўшаштиради, лекин уларга ишлов беришни анча осонлаштиради. Портлатиш ишлари ва ишлов бериш йўналишларини танлашда блоклар кўринишларини хисобга олиш керак.
Магматик тоғ жинсларидан қурилишда фойдаланиш
Магматик тоғ жинсларинидан асос сифатида фойдаланиш мумкин агар, тоғ жинслари массивида ёриқлар бўлмаса; қурилиш ва безак материали сифтида ишлатиш мумкин.
Қурилишда, майда шағал (гранит, сиенит), ишлов бериш материали (гранит, сиенит, лабрадорит, габбро), йўл қопламаси (диабаз, базальтли лава); енгил ва оғир бетонларга қўшимча (порфирит, кварцли порфир, базальтли лава), иссиқликни ушлаб турувчи материал (пемза) сифатида ишлатиш мумкин.
Download 429,59 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish