4- mavzu. Markaziy Osiyoda Temur va temuriylar davri fan taraqqiyoti. Yangi davr fani. Fanning shakllanish jarayoni va uning zamonaviy talqini. XVIII asrning oxiri XIX asrda ilmiy bilimlarning rivojlanishi



Download 0,79 Mb.
bet25/29
Sana24.04.2022
Hajmi0,79 Mb.
#578836
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   29
Bog'liq
4-mavzu (1)

Шуни таъкидлаб ўтиш керакки, янги тарихнинг биринчи даври давомида асосан елканли кемалардан фойдаланилди. 1851 йилда буғ кемалар флотининг тоннажи 0,3 млн.т, елканли кемалар флотининг тоннажи эса 9,4 млн.т. 1871 йилда буғ кемалари флотининг тоннажи эса 2,4 млн.т, елканли кемалар флотининг тоннажи эса 15,3 млн.т эди.

  • Шуни таъкидлаб ўтиш керакки, янги тарихнинг биринчи даври давомида асосан елканли кемалардан фойдаланилди. 1851 йилда буғ кемалар флотининг тоннажи 0,3 млн.т, елканли кемалар флотининг тоннажи эса 9,4 млн.т. 1871 йилда буғ кемалари флотининг тоннажи эса 2,4 млн.т, елканли кемалар флотининг тоннажи эса 15,3 млн.т эди.

Темир йўл транспорти

  • Темир йўл транспорти
  • ХVIII аср охирларида қуруқлик транспортида ҳам буғ кучидан фойдаланиш учун ҳам шароит яратилди. От қўшилган махсус аравалар юрувчи ѐғоч изли йўллар Ғарбий ва Шарқий Европа заводларида мануфактура даврида ҳам бор эди. Саноат революцияси бошлангандан кейин, заводларда ѐғоч изли йўллар ўрнига чўян изли йўллар қурила бошлади.(Россияда бундай йўллар ХУШ асрнинг 80-йилларида қурила бошлаган эди). Англияда ҳамма фойдаланувчи кўнка от қўшиладиган махсус арава юрадиган йўллар ХУШ аср билан Х1Х аср ўрталарида пайдо бўлди, аммо бу йўлларда бутунлай деярли юк ташилар эди. Уильям Мѐрдон, кейинроқ эса тоғ инженери Ричард Тревитик (1771-1833) Англияда ХУШ асрнинг 80-90 йилларида муваффақиятли чиққан дастлабки буғ аравалар қурдилар, буғ двигателини ўрнатган эдилар. Тревитик 1803-1804 йилларда жаҳонда биринчи бўлиб, Жанубий Уэльсда Мертир-Тидвиль заводининг кўнка изларида юрадиган паровоз барпо этди. Тревитик яна бир неча паравоз қурди. Аммо капиталистлар унга ѐрдам бермади ва у хонавайрон бўлди.

Етакчи (ҳаракатлантирувчи) ғилдираклари силлиқ ва амалда ишлатиш

  • Етакчи (ҳаракатлантирувчи) ғилдираклари силлиқ ва амалда ишлатиш
  • мумкин бўлган паравозлар барпо этиш соҳасида инглиз ишчилар синфидан
  • чиққан машҳур ихтирочи Жорж Стефенсон (1781-1848) катта муваффақиятга
  • эришди. 1814 йилда Стефенсон ўзининг биринчи паравозини қурди. 1825
  • йилда Ж.Стефенсон қурган ва узунлиги 56 километр келадиган рельсли йўл-
  • Стоктон-Дарлингтон йўли очилди;бу йўл ҳамма фойдаланиш учун
  • мўлжалланган биринчи йўл бўлиб, унда ҳам товар, ҳам йўловчилар
  • ташиларди. Паравоз тиркаладиган транспорт юрувчи, кейин ҳамма
  • фойдаланадиган бўлиб қолган тахминан 50 километрлик биринчи темир йўл
  • деб Манчестр-Ливерпуль темир йўлини ҳисобламоқ керак; бу йўлни ҳам
  • Ж.Стефенсон қурган эди. Бу йўлда шу ихтирочининг ўзи барпо этган (1829)
  • ―ракета‖ типидаги паравозлар ишлатилди. АҚШга ва Францияга паравозлар Англиядан келтириларди, Россияда эса 1833-1835 йилларда Мирон ва Ефим Черепановлар Нижний Тагиль заводларида иккита паравоз ясаб, паравоз тиркаладиган транспорт юрувчи биринчи чўян изли йўл қурдилар.
  • 1840 йилга келганда бутун дунѐдаги темир йўл тармоқлари 9 минг км га
  • , 1850 йилда салкам 40 минг км га, 1860 йилда салкам 110 минг км га, 1870
  • йилда эса қарийиб 210 минг км га етди.

Download 0,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish