3-маъруза: Ҳавода қотувчи боғловчи моддалар. Гипс боғловчи моддалар учун хом ашё. Ишлаб чиқариш турлари ва усулллари



Download 2,65 Mb.
bet7/49
Sana07.04.2022
Hajmi2,65 Mb.
#535396
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   49
Bog'liq
2 5458741401279794767

Физик-механик хоссалари: уртача тукма зичлиги – 0,7 кг/л; қотишини бошланиши – 40 дакикадан сўнг; қотишини тугаши – 8 соатдан сўнг. Сиқилишга бўлган мустаҳкамлик чегараси 40...60 МПа – каустик магнезит асосидаги боғловчи учун ва 10...30 МПа – каустик доломит асосидаги боғловчи учун.
Қотиши: Каустик магнезит очик ҳавода сақланса, у тезда уз активлигини йўқотади.
Каустик магнезит оддий сувда котмайди. Уни хлорли магний МгCл26Щ2O эритмаси билан қориштирилади. Магнезиал боғловчи модданинг қотиши ва мустаҳкамлигини ошиб бориши қуйидаги реакция кўринишида боради:
5МгO+Мг(OЩ)2+КЩ2O  МгCл2  5Мг(OЩ)2 7Щ2O
Магний хлор ва кальций хлор эритмалари магний оксидини эриш хусусиятини оширади ва қотиш жарёнини кескин тезлаштиради.
Ишлатилиши. Каустик магнезит ва каустик доломит ёгоч кириндиси ҳамда кипиги билан мустаҳкам боғланиш хусусиятига эга. Шунинг учун ксилолит ва фибролит каби материалларни тайёрлашда, асосан магнезиал боғловчилар ишлатилади. Бундан ташқари улар махсус сувокбоп қоришмалар, меъмор қисмлари, кўпик бетонлар тайёрлашда хам кўп ишлатилади.
Узбекистонда магнезиал боғловчи моддани хом ашё манбаи сероб бўлиш ига карамай, уни ишлаб чиқариш йулга қуйилмаган. Лекин, махсус хоссаларини ҳисобга олсак, магнезиал боғловчи моддалар кенг куламда ишлатилиши мумкин эди.
Эрувчан шиша
Олиниши. Эрувчан шиша – натрий силикат ёки калий силикатдан К2О  нСиO2 ташкил топган, ҳавода котадиган боғловчи эрувчан шиша хумдонларда сода аралашган тоза кварц қум ини натрий сульфат ёки поташ (К2СО3) билан қориштириб, 1200...1400оС ҳарорат да пишириб олинади.
Юқори ҳарорат да эриган моддалар ўзаро қуйидагича реакцияга киришади: Нa2CO3 + нСиO2  Нa2O  нСиO + CO2
К2CO3 + нСиO2  К2O  нСиO + CO2
Тезда совутилган шиша буткаси (Нa2O  нСиO2 ва К2O  нСиO2) ёрилиб майдаланади, сўнг “силикат бўлаклари” эритилган холатда ишлатилиши сабабли уни “суюқ шиша” деб аталади.
Суюқ холатга келтириш учун “силикат бўлакларини” майдалаб автоклавга солинади ва босимни 4-8 атм га кутарилади. Натижада боғловчи модда коллоид силикат эритма ҳосил бўлади.
Э
рувчан шишанинг хусусияти унинг модлули билан ифодаланади. Шиша таркибидаги қум тупрок миқдори ни ундаги натрий оксидига (ёки калий оксидига) бўлган нисбати модуль деб аталади.
Модулнинг миқдори катта бўлса, шишанинг эриш хусусияти ва чидамлилиги камаяди.
Эрувчан шиша уч модулга эга: катта модулли шиша М = 3,5 – 3,9; ўртача модулли М = 3,0 – 3,5 ва кичик модулли М = 2,0 – 2,8.
Узбекистонда эрувчан шиша ишлаб чиқарилади, лекин жуда хам оз микдорда. Хозирда унга бўлган талаб жуда каттадир. Қурилишга келтириладиган суюқ шиша аралашмаси таркибида 50...70% сув бўлади ва зичлиги 1,3...1,5 г/см3 га тенг.

Download 2,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   49




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish