3-маъруза: Ҳавода қотувчи боғловчи моддалар. Гипс боғловчи моддалар учун хом ашё. Ишлаб чиқариш турлари ва усулллари



Download 2,65 Mb.
bet10/49
Sana07.04.2022
Hajmi2,65 Mb.
#535396
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   49
Bog'liq
2 5458741401279794767

Ишлатилиш жойига қараб бетонлар конструкцион ва махсус турларга бўлинади. Конструкцион бетонлар оғир бетонлар – уртача зичлиги 2200...2500 кг/м3, майда доначали – уртача зичлиги 1800 кг/м3, енгил ва серғовак – уртача зичлиги 500...200 кг/м3 турларга бўлинади.
Конструкцион бетонларни юк кутарадиган ва деворбоп конструкциялар тайёрлашда ишлатилади.
Махсус бетонлар алохида хусусиятли шароитларда хизмат килиш учун ишлатилади. Буларга иссиқдан мухофаза қиладиган, иссиқга чидамли, кимёвий чидамли, радиациядан химоя қиладиган, пардозбоп турлари киради.
Боғловчиларни турига қараб бетонлар қуйидагича бўлинади:
а) Цемент боғловчи асосида олинган бетонлар клинкерли цементлар асосида тайёрланади. Биноларнинг юк кутарувчи ва деворбоп конструкцияларини тайёрлашда ишлатилади;
б) Оҳак боғловчи асосида олинган бетонлар оҳак ва кремнезем (қум, суглинок, саноат қум ва бошкалар) асосида тайёрланади. Булар одатда силикат бетонлар дейилади;
в) Гипс боғловчилар асосида олинган бетонлар ярим сувли гипс ёки гипсцементпуццоланли боғловчи (ГЦП-боғловчи) асосида тайёрланади. Сувга чидамлилиги пастлиги учун ички конструкцияларда ишлатилади;
г) Шлакли боғловчилар асосида олинган бетонлар майдаланган шлак ёки саноат кули билан қотишини активлаштирувчи моддалар – цемент, оҳак, гипс, ишкорли эритмалар аралашмасидан тайёрланади.
д) Махсус боғловчилар асосида олинган бетонлар – полимерли, фосфатли, магнезиал, суюқ шиша, битум боғловчилар асосида олинган.
Тўлдиргичларни турига қараб бетонлар қуйидагича бўлинади:
а) зис тўлдиргичлар асосида бетонлар (зич тоғ жинсларидан иборат тош ва чакик тошлар);
б) ғовак тўлдиргичлар асосидаги бетонлар (керамзит, аглопорит, вулкон туфи ва бошкалар;
в) махсус тўлдиргичлар асосидаги бетонлар – булар бетонларга махсус хоссалар беради, масалан шамот бетонга утга бардошлик хусусиятини беради; лимонит, гематит – бетонга радиоактив нурларни ютиш хусусиятини беради.
Тўзилиши ва ички кўринишига қараб қуйидаги бетон турлари мавжуд:
а) зич тўзилишдаги бетонлар – йирик ва майда тўлдиргичлар орасидаги бўшлиқ котган боғловчи модда ва киритилган ҳаво говоклари билан тулган бўлади;
б) ғоваклаштирилган бетонлар – тўлдиргич доначалари орасидаги бўшлиқ, ғовакли боғловчи модда билан тулган бўлади;
в) серғовак бетонлар – тўзилиши худди йирик тўлдиргич доначаларини цемент хамири билан елимлаб ёпиштирилгандек кўринишда бўлади;
г) енгил бетонлар – боғловчи модда, ута майда кремнезем ва ғовак ҳосил килувчи қўшимчаларни аралашмасидан иборат бўлади.

Download 2,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   49




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish