3 боб. Гидромеханик жараёнлар



Download 115 Kb.
bet3/8
Sana24.02.2022
Hajmi115 Kb.
#213989
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
Процесслер

Ишчи шароитлар

Температура,
0С

Босим, МПа

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.

14.
15.
16.
17.
18.
19.

Гелий
Водород
Азот, кислород, µаво
Метан
Этан, этилен, фреонлар
Аммиак, олтингугурт ва углерод диоксиди, фреон -12,22
Этиленгликоль
Кальций хлорид эритмаси
Фреон –11, 21, 113, 114
Сув
Т´йинган сув бу²и
Газойль
Дифенил, дифенилоксид, дифенил аралашмалари (ю³ори температурали органик исси³лик элткичлар)
Силиконлар (ю³ори молекулали кремний органик бирикма)
£алай ва сурмаларнинг ³´р²ошин билан ³отишмаси
HTS ³ую³ эритмаси (40% NaNO2, 17% NaN03 ва 53% KNO3)
Тутун газлари
£атти³ исси³лик элткичлар (шамот, алунд ва µоказо)
Газлардан электр разряди ´тганда µосил б´лган газлар

-272
-257
-210
-100...-160
-70...-150
0...-70
0...-65
0...-50
0...-10
0...-100
100...374
0...250
200..300
260...350
320
400
150...530
420...1000
1500
3500

0,1
1,0
20,0
4,0
4,0
1,5
0,1
0,1
0,3
0,1
0,1...22,5
0,1...4,0
0,1
0,1...0,6
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1
0,1

Температураси турли б´лган муµитлар орасида исси³лик ´тказиш тур²ун ва нотур²ун шароитларда амалга ошиши мумкин.
Тур²ун жараёнларда ³урилманинг температура майдони ва³т ´тиши билан ´згармайди. Нотур²ун жараёнларда эса, ва³т ´тиши билан температура ´згаради. Узлуксиз ишлайдиган ³урилмаларда жараёнлар тур²ун боради, узлукли (даврий) ишлайдиган ³урилмаларда эса – жараёнлар нотур²ун б´лади. Ундан таш³ари, даврий ишлайдиган ³урилмаларни юргизиш ва т´хтатиш, µамда иш режимлари ´згарган µолларда нотур²ун жараёнлар содир б´лади.
Исси³лик ´тказиш жараёнининг асосий кинетик характеристикалари б´либ, ´ртача температуралар фар³и, исси³лик ´тказиш коэффициенти ва узатилаётган исси³лик ми³дорлари µисобланади.
Исси³лик алмашиниш ³урилмаларини µисоблашда ³уйидаги параметрлар топилади:
1. Исси³лик о³ими (³урилманинг исси³лик юкламаси), яъни исси³лик ми³дори Q µисобланади. Исси³лик о³имини ани³лаш учун исси³лик баланси тузилади ва у Q га нисбатан ечиб топилади;
2. Берилган ва³т ичида зарур исси³лик ми³дорини узатишни таъминловчи ³урилма-нинг исси³лик алмашиниш юзаси ани³ланади.
Бунинг учун исси³лик ´тказишнинг асосий тенгламасидан фойдаланилади.
Исси³лик асосан 3 усулда узатилиши мумкин. Исси³лик ´тказувчанлик, конвекция ва исси³лик нурланиши.
5 – боб. МАССА АЛМАШИНИШ ЖАРАЁНЛАРИ

Масса алмашиниш асослари


Бир ёки бир неча компонентларни бинар ёки мураккаб аралашмаларда бир фазадан иккинчи фазага ´тишида р´й берган жараёнлар масса алмашиниш жараёни деб юритилади (масалан, газдан газга, сую³ликдан газга, ³атти³ жисмдан сую³лик ёки газга). Одатда, компонентларнинг бир фазадан иккинчисига ´тиши молекуляр ёки турбулент диффузия ор³али содир б´лади. Шунинг учун, бу жараёнлар диффузион жараёнлар деб аталади.


Масса алмашиниш жараёнлари фаол компонент ва инерт ташувчи фазалар билан характерланади. Фаол компонент – бу фазадан фазага ´тувчи масса, инерт ташувчиларнинг ми³дори эса, жараён давомида ´згармайди.
Масса алмашиниш жараёнини µаракатга келтирувчи куч – концентрациялар фар³и.

Download 115 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish