3- маъруза Электр катталиклар


Кучланишнинг ўлчов бирлиги Италия физиги Александро Вольт (1745 - 1827) шарафига Вольт (В) деб белгиланади



Download 474,39 Kb.
bet3/4
Sana22.02.2022
Hajmi474,39 Kb.
#91386
1   2   3   4
Bog'liq
4 МАЪРУЗА. Электр катталиклар (2 қисм - 2 соат)

Кучланишнинг ўлчов бирлиги Италия физиги Александро Вольт (1745 - 1827) шарафига Вольт (В) деб белгиланади.

Милливольт

Микровольт (мкВ)

ПОТЕНЦИАЛ. ПОТЕНЦИАЛЛАР ФАРҚИ

Мусбат ишорали заряд атрофида Q Электр майдон ҳосил бўлади, шу майдон нуқтасига яна бир мусбат заряд q киритамиз.

Бу икки Q ва q заряд бир ҳил номланган зарядга эга, яъни иккаласи ҳам (+) мусбат зарядланган. Демак бу икки заряд бир бирини итариш F Кучига эга бўлади.

Шу куч зарядларни бир биридан итариши оқибатида бирон A иш бажарилади.

Шу куч зарядларни бир биридан итариши оқибатида бирон A иш бажарилади.

Демак бирон бир зарядни электр майдонига олиб кириш учун A иш бажарилиш ҳисобига бирон энергия сарф қилинади. Электр майдонининг ҳар бир нуқтаси электр потенциали W билан характерланади, ёки ПОТЕНЦИАЛ φ деб юритилади.

φ = W/Q

Ушбу формула зарядланган зарядни бирон бир нуқтага кўчириш учун, бажарилган A иш ҳисобига, бирон бир энергия сарф қилинишини кўрсатади.

Ушбу формула зарядланган зарядни бирон бир нуқтага кўчириш учун, бажарилган A иш ҳисобига, бирон бир энергия сарф қилинишини кўрсатади.

Потенциалнинг ўлчов бирлиги (ВОЛЬТ, қисқача (В)).

ЭНЕРГИЯ иш каби инглиз физики ДЖЕЙМС ДЖОУЛ (1818 – 1889) шарафига ДЖОУЛ (Дж) ўлчов бирлиги билан ўлчанади.

Бир метр йўл узунлигида бир НЬЮТОН куч бажарган иш бир ДЖОУЛ дейилади, яъни

Бир метр йўл узунлигида бир НЬЮТОН куч бажарган иш бир ДЖОУЛ дейилади, яъни

1 Кл зарядни майдоннинг бир нуқтасидан иккинчи бир нуқтасига кўчириш учун сарфланадиган 1 Дж энергияга 1 В ПОТЕНЦИАЛ деб аталади.

Майдон кучланганлигини E потенциал φ орқали ифодалаймиз, яъни:

Майдон кучланганлигини E потенциал φ орқали ифодалаймиз, яъни:

Φ

φ = El

Демак электр майдоннинг ҳар бир нуқтаси ПОТЕНЦИАЛ билан характерланади.

  • Демак электр майдоннинг ҳар бир нуқтаси ПОТЕНЦИАЛ билан характерланади.
  • ИККИ НУҚТАНИНГ ПОТЕНЦИАЛЛАР ФАРҚИ КУЧЛАНИШ ДЕЙИЛАДИ ва U билан белгиланади.
  • Икки А ва В нуқталарнинг потенциаллар фарқи қуйидаги формула орқали ифодаланади.

Download 474,39 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish