220 Мустакил таълим (соат) 260 Жами юклама (соат) 480 2


-мавзу:Ижтимоий фанлар ва маънавият



Download 0,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/21
Sana25.02.2022
Hajmi0,79 Mb.
#302920
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   21
Bog'liq
2.05-Маънавиятшунослик 1 курс

35-мавзу:Ижтимоий фанлар ва маънавият
Ижтимоий фанлар тузилмаси. Ижтимоий фанлар ва маънавият 
нисбати. Ижтимоий фанларнинг жамиятни урганувчи фанлар сифатида


табиий фанларга нисбатан сиёсат билан купрок богланганлиги.
Х,ар кандай фан, жумладан, ижтимоий фанларнинг холис, объектив 
ва хакконий билимга интилиши.
Ижтимоий фанларнинг сиёсатга богликлиги улар ва давлат уртасида 
турли 
муносабатларни юзага келтириши. Ижтимоий фанларнинг 
иктисодий негизлари. Ижтимоий фанларнинг маънавий негизлари.
Барча фанлар ижтимоий онгнинг ягона, муштарак илмий шаклини, 
тизимини ташкил этиши.
36-мавзу: Маънавият тизимида диннинг урни
Дин ва маънавият. 
Дин - маънавиятнинг 
консептуал негизи. 
Дунёкараш тизимида фалсафа ва дин нисбати.
Динда зохирий ва ботиний жихатларнинг мавжудлиги. Диннинг 
функциялари ва вазифалари. Фан ва дин муносабатлари. Фан ва дин 
ижтимоий онгнинг турли шакллари сифатида факат жамиятга хос 
ходисалар эканлиги. Уларни карама-карши куйиш хам, бирлаштиришга 
уриниш хам самарасиз эканлиги.
Дин ва нафосат. Кадимги ва антик даврларда мифология, урта 
асрларда эса асосан дин хукмрон мафкура сифатида адабиёт ва санъатнинг 
гоявий мазмунини белгилаганлиги.
Диннинг маънавиятга зиддиятли таъсири. Динга хос ички 
зиддиятлар жамият хаётида кескин узгаришлар юз берганда аникрок 
куриниши.
Диний экстремизмга карши кураш зарурияти.
37-мавзу: Маънавият ва ахлок
Ахлок тушунчаси. Ахлок - маънавиятнинг бирламчи негизларидан 
эканлиги. Маънавиятнинг ахлокдан бошланиб, ахлокда мужассамлашиши. 
Ахлокий тушунчалар ва категорияларнинг мазмун-мохияти.
Ахлокнинг хаётнинг барча сохаларида о ил ада, махаллада, мехнатда, 
ишлаб чщаришда, шахслараро
гурухлараро, миллатлараро ва хк. 
алокаларда одамларнинг узаро муносабати ва карашларини тартибга 
солиши.
Оддий (элементар) ахлокий тушунчалар. Ахлокий меёрларнинг 
ундовчи (рагбатлантирувчи) ва чекловчи (такикловчи) вазифалари.
Виждон ахлок илми - этиканинг энг зиддиятли категорияларидан 
бири сифатида. Виждон тугрисидаги карашлар.
Жамият юксалиши жараёнида турли ахлокий (этик) таълимотлар ва 
тизимларнинг вужудга келганлиги. Ахлокнинг инсон ва жамият 
фаолиятининг барча куринишлари ва йуналишларига таъсир курсатиши.

Download 0,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish