2 соат Талабалар сони


Бир маромда ҳисоблаш усули



Download 54,87 Kb.
bet10/16
Sana02.03.2022
Hajmi54,87 Kb.
#479412
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   16
Bog'liq
1-mavzu AV va NA lar hisobi (1)

Бир маромда ҳисоблаш усули. Ушбу усулнинг моҳияти шундаки, у амортизацияланадиган қийматни фойдали хизмат муддат давомида бир маромда (миқдорда) ҳисоблашни, жамланган амортизация (эскириш)ни бир маромда кўпайиб боришини ва қолдиқ қийматини бир маромда камайиб боришини тақозо этади.
Йиллик амортизация (эскириш) суммаси ушбу усулда 18 000 000 сўмни ташкил этади.

100 000 000 – 10 000 000 90 000 000


Ас = -------------------------------------- = -------------- = 18 000 000 сўм
5 5

Ушбу усулда автомашинанинг фойдали хизмат муддати йиллари бўйича ҳисобланган, жамланган амортизация (эскириш) суммаси ва қолдиқ қиймати қўйидагича бўлади (6.6-жадвалга қаранг).


6.6-жадвал
Асосий воситалар амортизацияси (эскириши)ни бир маромли усулда ҳисоб-китоби



Йиллар

Бошлан-ғич қиймат

Аморти-зацияла-надиган қиймат

Аморти-зация меъёри

Йиллик аморти-зация

Жамлан-ган аморти-зация

Қолдиқ қиймат

1

100000000

90000000

20%

18000000

18000000

82000000

2

100000000

90000000

20%

18000000

36000000

64000000

3

100000000

90000000

20%

18000000

54000000

46000000

4

100000000

90000000

20%

18000000

72000000

28000000

5

100000000

90000000

20%

18000000

90000000

10000000

Бир маромда ҳисоблаш усули Солиқ Кодексига тўлиқ мувофиқ келади. Йиллик амортизация (эскириш) суммасининг 1/12 қисми ҳар ойда харажатлар счетига киритиб борилади ва у фойда солиғини ҳисоблаш базасига қайта қўшилмайди.


Бажарилган иш ҳажмига пропорционал ҳисоблаш усули. Ушбу усулда, аввалом бор, бир йиллик иш ҳажмига тўғри келадиган амортизация (эскириш) суммаси топиб олинади. Бизнинг мисолимизда у 9000 сўмга тенг (900000 10000 = 9000).
Автомобилнинг хизмат муддати йилларида ҳақиқатда бажарган иш ҳажмига пропорционлал ҳисобланадиган, жамланган амортизация (эскириш) суммаси, шунингдек қолдиқ қиймат қўйидагича бўлади (6.7-жадвалга қаранг).
6.7-жадвал
Асосий воситалар амортизацияси (эскириши)ни бажарилган иш ҳажмига пропорционал ҳисоблаш усулида ҳисоб-китоби


Йил-лар

Бошлан-ғич қиймат

Аморти-зацияла-надиган қиймат

Иш ҳажми, соат

Аморти-зация меъёри, сўм

Йиллик аморти-зация

Жамлан-ган аморти-зация

Қолдиқ қиймат

1

100000000

90000000

2000

9000

18000000

18000000

82000000

2

100000000

90000000

3000

9000

27000000

45000000

55000000

3

100000000

90000000

2500

9000

22500000

67500000

32500000

4

100000000

90000000

1500

9000

13500000

81000000

19000000

5

100000000

90000000

1000

9000

9000000

90000000

10000000

Ушбу усулда кўриниб турибдики, йиллик ҳисобланган амортизация (эскириш) суммаси ҳақиқий бажарилган иш ҳажмига қараб турлича бўлган. 1-йилда ҳисобланган амортизация (эскириш) суммаси Солиқ Кодексида белгиланган меъёрга мос келади ва у солиқ солиш базасига қайта кирмайди. 2-йилда меъёрдагидан 9000000 сўм (27000000-18000000) ортиқча амортизация (эскириш) ҳисобланган. Ушбу сумма иккинчи йил солиқ ҳисоб-китобларида фойда солиғини ҳисоблаш базасига қайта қўшилади. 3-йилда меъёрдагидан 4500000 сўм (22500000-18000000) ортиқча амортизация (эскириш) ҳисобланган. Ушбу сумма 3-йил солиқ ҳисоб-китобларида фойда солиғини ҳисоблаш базасига қайта қўшилади. 4- ва 5- йиллардан меъёрдан мос равишда 4500000 сўм (13500000-18000000) ва 9000000 сўм (9000000-18000000) амортизация (эскириш) кам ҳисобланган. Ушбу суммалар мос равишда 4- ва 5- йилларда солиқ солиш базасидан камайтирилиши мақсадга мувофиқ ёки келгуси йилларда автомобилдан қўшимча ишлатишда солиқ солиш базасига 2- ва 3- йилларда қайта киритилган 13500000 сўм (9000000+4500000) миқдорида амортизация (эскириш) суммаси солиқга тортилмаслиги керак. Юқоридаги ҳол мавжуд бўлганда солиқга тортилмайдиган амортизация (эскириш) суммаси миқдори асосланган ҳолда ҳисоб сиёсатида акс эттирилган бўлиши керак.

Download 54,87 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish