2. Операцион тизимларни танлаш ва ўрнатиш. Операцион тизимларнинг имкониятлари


Дунёнинг 70% компьютерлари Microsoft корпорацияси томонидан яратилган операцион тизимлар билан жихозланган



Download 281,23 Kb.
bet7/8
Sana22.02.2022
Hajmi281,23 Kb.
#110263
1   2   3   4   5   6   7   8

Дунёнинг 70% компьютерлари Microsoft корпорацияси томонидан яратилган операцион тизимлар билан жихозланган.

  • Дунёнинг 70% компьютерлари Microsoft корпорацияси томонидан яратилган операцион тизимлар билан жихозланган.
  • Булардан 1981 йилда яратилган - MS-DOS дастури,
  • 1991 йилда яратилган - Windows 3,1 дастури,
  • 1995 йилда яратилган - Windows 95 дастури,
  • 1998 йилда яратилган - Windows 98 дастури,
  • 2000 йилда яратилган - Windows 2000 дастури,
  • 2001 йилда яратилган - Windows Millennium Edition ва Windows XP дастурлари. Windows дастурнинг таниқли бўлишининг асосий сабаби бу - иш жараёни соддалиги, кўп вазифали режим, бир хил ишлаш интерфейси ва бошқа қулайликлар.

ЭКРАННИНГ АСОСИЙ ҚИСМЛАРИ:

  • 1 - ИШ СТОЛ - экраннинг бўш сохаси, унинг ичида ҳар хил дастурлар ўзининг ойнасида бажарилади.
  • 2 - ПАПКА ва ЁРЛИҚЛАР - ҳар хил дастурлар ва файллар белгилари, улар ёрдамида шу дастурлар ишга туширилади ёки шу файллар очилади.
  • 3 - ДАСТУР ОЙНАЛАРИ - дастур бажариладиган ойна.
  • 4 - ПУСК МЕНЮСИ - (WINDOWS нинг асосий буйруқлари жойлашган менюси, улар ёрдамида Windows устидан ҳар хил амалларни бажаришиимз мумкин.
  • 5 - ВАЗИФАЛАР САТРИ - актив дастурар ва файллар номларни кўрсатувчи тугмалар жойлашади ва улар ёрдамида биттасидан бошқасига тезкор ўтиш таъминланади.
  • 6 - КУРСАТКИЧЛАР СОХАСИ - вақт ва кун ҳақида маълумотлар, клавиатура тил стандарти, товуш баландлиги, принтер, экран ва бошқа қурилмалар ҳамда ҳар хил дастур белгилари жойлашади, улар ёрдамида шу қурилмалар хусусиятларини ёки шу дастурлар ишлаш ҳолатларини ўзгартиришимиз мумкин

ЭКРАННИНГ АСОСИЙ ҚИСМЛАРИ:

Ойнанинг асосий қисмлари:

  • Windows дастурида ҳамма дастур, папка ва файллар алоҳида ўзининг ойнасида бажарилади. Ойна - бу экраннинг чегаралган тўртбурчак сохаси.
  • НОМ САТРИ -ойнанинг энг юқоридаги қисми. Бу сатрда дастур белгиси, файл номи ва дастур номи, ойнанинг учта асосий тугмалари жойлашган бўлади.
  • МЕНЮ САТРИ - ойнанинг бу сатри асосан ном сатри тагида жойлашади ва шу сатр ёрдамида дастурнинг ҳамма буйруқлари билан ишлашимиз мумкин, чунки бу сатрда ҳамма буйруқлар сараланиб гуруҳларга бўлинган.,
  • ЁРДАМЧИ ҚУРОЛЛАР (АСБОБЛАР) ТУГМАЛАРИ САТРИ - ойнанинг учинчи сатри бўлиб бу сатрда ёрдамчи қуроллар (асбоблар) тугмалари жойлашган, улар ёрдамида дастурнинг ҳар хил асосий ва кўп ишлатиладиган буйруқларни тезкор бажаришимиз мумкин.

Download 281,23 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish