2-Mavzu: yerning paydo bo’lishI, tarkibi va tuzilishi



Download 7,01 Mb.
bet5/8
Sana25.02.2022
Hajmi7,01 Mb.
#269244
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
2-мавзу

Ернинг кимёвий хоссалари

  • Ернинг кимёвий хоссалари
  • Ер пўсти таркибини ўрганиш жамиятимиз кимё саноатида амалий ақамиятга эгадир. Ернинг кимёвий таркибини билиш учун қамма тоғ жинслари кимёвий тақлил қилинади. Бунинг учун ер пўстини ташкил этган магматик ва чўкинди, метаморфик жинсларидан олинган намуналар текширилади. Қозирги вақтда Кола ярим оролида, дунёда биринчи марта, чуқур (14,5 км) бурғуланиб, у ердаги тоғ жинси архей группасининг кимёвий таркиби аниқ текширилди.
  • Ер курраси юза қисмининг кимёвий таркиби. Ер куррасининг устки қисми қаво ва сув пўсти билан ўралган бўлиб, оғирлиги жиқатдан бу иккала пўст ер массасининг 6,04 фоизини, тош пўстидаги магматик жинслар, сланец қумтош ва оқактошлар эса 93,06 фоизни ташкил этади.
  • Умуман ер пўстининг кимёвий таркибини биринчи марта олимлардан Ф.У.Кларк (1920-1930) ва В.И.Вернадский (1949). А.Е.Ферсман (1932), В.М. Гольдшмидт (1922) ва бошқалар аниқлаб берганлар. Улар илмий адабиётлардан фойдаланиб ва 5000-6000 га яқин турли тоғ жинсларини тадқиқ қилиб, ер пўстининг ўртача кимёвий таркибини аниқлаганлар.

Академик О.Ю.Шмидт (1944) назариясига кўра, Ер планетаси бепоён само бўшлиғида сузиб юрувчи метеоритларнинг йиғиндисидан қосил бўлган. Бу фикр самодан тушган метеоритларнинг кимёвий таркибини ўрганиш натижасида тасдиқланди ва уларнинг таркиби Ернинг кимёвий таркибига анча яқинлиги маълум бўлди.

  • Академик О.Ю.Шмидт (1944) назариясига кўра, Ер планетаси бепоён само бўшлиғида сузиб юрувчи метеоритларнинг йиғиндисидан қосил бўлган. Бу фикр самодан тушган метеоритларнинг кимёвий таркибини ўрганиш натижасида тасдиқланди ва уларнинг таркиби Ернинг кимёвий таркибига анча яқинлиги маълум бўлди.
  •  

Қуёш системасининг келиб чиқиш тўғрисмдаги гипотезалар.Кант-Лаплас гипотезаси. Қуёш системасининг келиб чиқиши тўғрисидаги дастлабки гипотеза XVIII асрда вужудга келди. Машхур файласуф Кант Куёш системаси жуда катта совуқ космик чанг булутидан пайдо бўлган деган гипотезани илгари сурди. Машҳур астроном ва математик Лаплас Қуеш системаси қизиган газлардан иборат жуда катта тумаяликдан ҳосил бўлган деган гинотезани айтди. Бу туманликнинг марказида қуюқлашган жисм, яъни бўлгувси Қуёш ядроси бўлган. Кант-Лаплас гипотеза-сига кўра, бу дастлабки туманлик ўз ўқи атрофида айланма ҳаракат қилиб т}грган,

  • Қуёш системасининг келиб чиқиш тўғрисмдаги гипотезалар.Кант-Лаплас гипотезаси. Қуёш системасининг келиб чиқиши тўғрисидаги дастлабки гипотеза XVIII асрда вужудга келди. Машхур файласуф Кант Куёш системаси жуда катта совуқ космик чанг булутидан пайдо бўлган деган гипотезани илгари сурди. Машҳур астроном ва математик Лаплас Қуеш системаси қизиган газлардан иборат жуда катта тумаяликдан ҳосил бўлган деган гинотезани айтди. Бу туманликнинг марказида қуюқлашган жисм, яъни бўлгувси Қуёш ядроси бўлган. Кант-Лаплас гипотеза-сига кўра, бу дастлабки туманлик ўз ўқи атрофида айланма ҳаракат қилиб т}грган,
  • Чемберлин ва Мультон гипотезаси - бу гипотезага кўра, планеталар системаси пайдо булмасдан илгари мавжуд бўлган икки Қуёш бир-бирига яқинлашган ва уларнинг тўқнашуви натижасида осмон тумани келиб чиқади.
  • Газ холидаги бу туманлик марказий ядро атрофида айлана бошлагаи ва моддаларнинг йиғинчоқланиши орқасида Қуёш, айрим холда тўпланган қисмидан эса планеталар ва шу жумладан «Ер» ҳам пайдо бўлган.

Download 7,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish