Хамкорлик асосида ташкил этиладиган интернет-магазинлар моделида (Аффилиате Модел) да тадбиркор яхшигина трафикка эга бўлган сайтга эга бўлади ва у фронт-офис хизматини бажариб, хамкор-компаниянинг электрон мини витринаси вазифасини амалга оширади. Бунда интернет-магазин ўз маҳсулотларига ҳам, омборларига ҳам, еткасиб бериш ҳизматлрига ҳам эга бўлмайди. Кўпинча кичик интернет-магазинлар катталари билан ҳамкорлик дастурини тузиб, конверсия учун пул оладилар, яъни, ҳамкорлик сайтидан келганларнинг ҳаридларидан фойда оладилар. Бунда комиссион тўлов кўпинча 5-15% атрофида бўлади. Бундай модел йирик онлайн-ритейлерларга ҳам ойдали, чунки бу уларга умумий даромаднинг 10-15% ни келтириши мукин.
Дропшиппинг модели – маҳсулотларни сотувчидан ҳаридорга тўғридан-тўғри етказиб беришга асосланган. Бу модел ўз омборларига эга бўлмаган интернет магазинлар учун жуда қулайдир. Ҳозирги пайтга йирик ритейлерлар (масалан, ОЗОН га ўхшаш) шахсий инфратузилма сифатида ўзларининг ягона логистик тармоқларини, етказиб бериш марказларини ва ўз тўлов тизимларини ҳам яратмоқдалар. Масалан, эБай тизими ПайПал тўлов тизимига эга, Алибаба компанияси эса Алипай тўлов тизими ва Б2Б, C2C ҳамда Б2C бозорларида ишлаш учун мўлжалланган сервисларга эга.
Компания учун қандайдир бизнес-моделни танлаганда унинг самарадорлигини чамалаш керак ҳамда сотувлар кўпайиши билан унинг маштаблаштириш имкониятларини борлигини назарда тутиш лозим.
2.2. Очиқ тармоқ корхоналарининг бизнес-моделлари.
Анъанавий марказлаштирилган моделларни сиқиб чиқариши ёки вайрон қилиши ва потенсиал равишда бошланғич ҳолатдаги мустақил корхоналар сифатида ривожланиши мумкин бўлган очиқ тармоқ корхоналари ташкил қилиш учун ҳозирги пайтда кўплаб имкониятлар мавжуд. Фараз қилинг, тақсимланган модел молиявий ҳизматларнинг саккизта функсиясини – жисмоний шахсларга банк ҳизматлари кўрсатиш ва фонд бозорларидан тортиб, суғурта ва бухгалтерия ҳисобигача бўлган ҳизмат турларини ўзгартирмоқда ёки аста-секин сиқиб чиқармоқда. Ўзини яхши томондан кўрсатган компаниялар ҳам, янги компаниялар ҳам инноватсияларни яхшироқ амалга оширадиган, камроқ ҳаражатлар билан яхшироқ қиймат яратадиган, моддий бойлик ишлаб чиқарувчиларга улар яратган бойликдан ҳамма жойда фойдаланиш имконини берадиган бизнес-архитектуралар яратиши мумкин.Блокчейн технологияси «Викиномика» китобида атрофлича тавсиф берилган айрим янги бизнес-моделларни янги даражага олиб чиқади. Ҳаёт яраёнига янгилик сифатида киритилган элеcтрон рақамли тўлов тизимлари, нуфузни бошқариш тизимлари, тсензура қилинмайдиган контент, ишонч талаб қилмайдиган транзаксиялар, смарт-шартномалар ва мустақил агентлар – блокчейн-инқилобнинг асосий инноватсияларини қўшган ҳолда янги турдаги ишлаб чиқариш, оммавий истеъмол, очиқ платформалар, умумий ахборот маконидаги янги ҳукумат, бутунжаҳон виртуал тсехи ва ижтимоий иш ўринларини қандай ривожлантириш мумкин эканлигини қуйида кўриб чиқамиз.
Do'stlaringiz bilan baham: |