2-Мавзу: Халқаро савдонинг ривожланиш назариялари ва моделлари Режа



Download 1,51 Mb.
bet5/7
Sana21.02.2022
Hajmi1,51 Mb.
#56727
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
ЖИХИМ 2 мавзу

Технологик тараққиётнинг бугунги босқичида ХМТнинг самарадорлигини тушунтиришда “технологик узилиш” асосида тушунтиришга ҳаракат қилинмоқда. Бунда неоклассик назарияларнинг ичида етакчи ўрин Г.Хаберлернинг “муқобил харажатлар” назариясига тегишли. Г.Хаберлер ҳар бир мамлакат учун ишлаб чиқариш эгри чизиғини таклиф қилади. Бунда мамлакат 2та товарни ҳамма ресурслардан ва самарали технологиядан фойдаланган ҳолда ишлаб чиқариши мумкин. Ушбу назариияга биноан, мамлакат чет давлатларга нисбатан хорижга энг яхши ишлаб чиқариш технологиясига эга бўлган соҳа ёки тармоқ маҳсулотини экспорт қилади.

“Товарнинг халқаро савдодаги яшаш цикли” ва “Ишлаб чиқариш омиллари билан таъминланиш нисбати” назариялари

ХХ асрнинг 60 – 70 йилларида Р.Вернон томонидан “Товарнинг халқаро савдодаги яшаш цикли” назарияси ишлаб чиқилган. Бу назария, нима учун айрим давлатлар энг илғор ишлаб чиқариш технологиясига эга бўла туриб уни сақлаб қола олмайди деган саволга жавоб топиб беради. Ушбу назарияга биноан, товар халқаро савдода бир нечта яшаш циклини бошидан кечиради ва уни ишлаб чиқариш эса ушбу циклга боғлиқ ҳолда мамлакатларга кўчиб юради:

- жорий қилиш;

- ўсиш;

- етуклик;

- таназзул.

Ишлаб чиқариш омиллари нисбати назарияси нисбий устунликлар назариясининг замонавий модификацияси бўлиб ҳисобланади. Бу теория швед олимлари О.Хекшер ва Б.Олин томонидан 1925 йилда ишлаб чиқилган. Ушбу назарияга мувофиқ, дунё мамлакатлари ишлаб чиқариш омиллари билан турлича таъминланганлар. Агарда мамлакат бирон-бир ишлаб чиқариш омили билан ортиқча таъминланган бўлса, ундан товарни ишлаб чиқариш ҳам арзонроқ бўлади. Мамлакат ўзида ортиқча бўлган ресурсларни экспорт қилади, тақчил бўлганларини эса импорт қилади.

2.5.Халқаро савдо ривожланишининг асосий тенденциялари.

 

1. Халқаро меҳнат тақсимотини чуқурлашуви натижасида жаҳон иқтисодиёти –нинг байналминаллашуви кучайди, бу эса миллий хўжаликларнинг сезиларли даражада очиқлигини ортишига олиб келди. Экспорт квотаси эса аввалги даврга нисбатан 2-3 бараварига ошди.


Download 1,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish