Питуитрин - гормонал препарат, ҳайвон гипофизи орқа бўлагидан олинади.
Туғиш вақтида бачадон қисқаришини кучайтириш учун, туғишдан сўнг бачадондан
қон қон кетишини тўхтатиш учун ишлатилади. Атеросклерозда, миокардитда,
гипертонияда, нефропатияларда буюрилмайди.
Мускул ичига, тери остига инъекция
қилинади.
Эрготал
- туғруқдан сўнг, ҳайз вақтида, бачадондан хайз билан боғлиқ
бўлмаган қон кетишларда ишлатилади. Ҳомиладорлик ва туғруқ даврида юборилмайди.
Таблеткалари ичилади, 0,05 % мл эритмаси мускул орасида юборилади.
Организмда доривор моддаларнинг ўзгариши. Дори моддалари турли йўллар
билан организмга киритилгандан сўнг қонга сўрилади ва қон билан турли органларга ва
тўқималарга ўтади. Дори моддаларнинг бир қисми қон ва тўқималарда турли хил
ўзгаришларга дуч келади. Қолган қисми эса ҳеч қандай ўзгаришсиз чиқиб кетади. Дори
моддасининг организмдаги ўзгариши мураккаб жараён ҳисобланади.
Дори моддаларнинг организмдан чиқиб кетиш йўллари:
Буйраклар орқали;
Ўпка орқали;
Безлар орқали: сўлак бези, кўкрак бези,
тери бези, кўз ёши безлари;
Меъда-ичак орқали.
Дори моддаларига организм реакциясининг ўзгариши.
Организмга юборилган бир хил дори дозасига ҳар бир организм ўзига хос бўлган
фармакологик реакциялар билан жавоб қайтаради. Чунки фармакологик натижалар ҳар
бир организмнинг ўзига хос (индивидуал) хусусиятларига боғлиқ бўлади.
Индиосинкразия - организмнинг айрим дори моддаларига индивидуал
сезувчанлигининг ошишидир. Бошқача қилиб айтганда баъзи одамларнинг маълум дори
моддаси терапевтик дозасига сезувчанлигини ошишидир.
Дори индиосинкразияси
наслдан-наслга ўтувчи дори моддаларни зарарсизлантиришда қатнашадиган ферментнинг
етишмаслиги ёки бутунлай йўқлигига боғлиқ.
Дори аллергияси - юборилган дори моддасига организм томонидан аллергенга
жавоб кўринишида «аллергик реакция»нинг турли белгиларини юзага келишидир. Бундай
реакция ана шу дори ёки шунга ўхшаш моддаларга организмда
сезгирликнинг ошиб
кетганлиги («сенсибилизация» ходисаси мавжудлиги) туфайли содир бўлади. Аллергик
реакция икки хил бўлади: «тез ривожланадиган» ва «секинлик билан ривожланадиган».
Аллергик реакциялар кенг тарқалган бўлиб, эшакем, Квинке шиши, тери қичимаси,
пичан иситмаси,
аллергик ринит, бронхиал астма, анафилактик шок,
зардоб касаллиги,
аутоиммун касаллик ва бошқа ҳолатлар билан намоён бўлиши мумкин.
Аллергик реакцияларнинг келиб чиқишини олдини олишда юборилган дори
моддаларини миқдорини ҳисобга олиш зарур.
Do'stlaringiz bilan baham: