2-амалий машғулот маълум бир табиий ёки маъмурий ҳудудга гидрографик тавсиф бериш Ишнинг мақсади



Download 132,5 Kb.
bet3/3
Sana22.02.2022
Hajmi132,5 Kb.
#82820
1   2   3
Bog'liq
2-amaliy mashg'ulot gid

Ишни бажариш учун зарур бўлган маълумотлар.
Берилган: 1) Дунё Атласи; 2)Материк ва океанлар картаси; 3) Материклардаги йирик дарёларнинг асосий морфометрик кўрсаткичлари жадвали; 4) Дарёларнинг асосий гидрологик кўрсаткичлари жадвали.


Ишни бажариш мақсадида қўйилган вазифалар.
1. Xар бир материк учун сув объектларининг рўйхати тузилсин:
1) дарёлар
2) кўллар
2.Материклардаги йирик дарёларнинг гидрологик кўрсаткичларини ҳисоблансин ва уларга қисқача гидрографик таъриф берилсин.
Ишни бажариш тартиби
1. Xар бир материк учун сув объектларининг рўйхатини тузиш:
1) дарёлар
2) кўллар
Евросиё материги сув объектлари



Т/р

Дарёлар

Кўллар

1
2

Амур
Лена

Касбий
Байкал

Шу тартибда ҳар бир материкнинг сув объектлари ўрганилади.




2.Материклардаги йирик дарёларнинг гидрологик кўрсаткичларини ҳисоблаш.
Дарёларнинг асосий гидрологик кўрсаткичларига сув сарфи, дарё оқими ҳажми, оқим қалинлиги, оқим модуллари киради. Уларни ҳисоблаш учун қуйидаги ифодалар мавжуд:

  1. Сув сарфларини дарёларда оқим тезлиги ва дарё ўзанининг жонли кесма майдонини аниқлаб, қуйидаги ифода бўйича ҳисоблаш мумкин:


бу ифодада: Q- сув сарфи, м3/с; w - дарё ўзанининг жонли кесма майдони м/с, v- дарёдаги оқим тезлиги м/с,
Оқим ҳажмини ҳисоблаш учун қуйидаги ифода қўлланилади:

бу ифодада: W- маълум вақт оралиғидаги оқим ҳажми, м3, км3;
Q - бир секунд вақт оралиғида дарё ўзанининг жонли кесма майдонидан оқиб ўтган сув миқдори, м3/с;
T - маълум вақт оралиғидаги секундлар сони;
Оқим қалинлигини қуйидаги ифода бўйича ҳисоблаш мумкин:

бу ерда: Y - маълум вақт оралиғи учун оқим қалинлиги, мм, м;
W – маълум вақт оралиғи учун оқим ҳажми, м3 ёки км3;
F – дарё ҳавзасининг сув йиғилиш майдони.
Оқим модулини ҳисоблаш учун қуйидаги ифода қўлланилади

бу ифодада M- оқим модули, л/с*км2;
Q- сув сарфи, м3/с,
1000 - 1м3 дан литрга ўтиш коэффициенти; F – дарё ҳавзасининг сув йиғилиш майдони км2
1.2-жадвал
Материклар йирик дарёларининг гидрологик кўрсаткичлари
W=Q*T=175000m3/c*31,54*106 c=5519500*106m3=5519,5km3
Y=W/F= 5519,5 km3/6915*103km2=798 mm
M=103*Q/F=103*175000 l/s /6915*103km2=25,31 l/s*km2



Дарё

F,*103 км2

L, км

W км3

Q м3

У, мм

М,л/с.км2

1

Амазонка

6915

62801

5519,5

175000

798

25,31

2

Конго (Заир)

3820

4370




39160







3

Миссисипи

3220

59852




18 400







4

Ла-Плата3

3100

4700




22986







5

Обь

2990

36504




12 700







6

Нил

2870

66705




2750







7

Енисей

2580

3490




19 800







8

Лена

2490

4400




16 100







9

Нигер

2090

4160




7 000







10

Амур

1855

2820




10 900







11

Янцзи

1800

5520




31 547







12

Маккензи

1800

42406




10 800







13

Ганг

1730

3000




38 000







14

Волга

1360

3350




7 710







15

Замбези

1330

2660




3360







16

Ав. Лаврентий

1290

3060




9 860







17

Нельсон

1070

26008




2726







18

Оранжевая

1020

1860




485







19

Ориноко

1000

2740




28979







20

Инд

960

3190




4 780







21

Дунай

817

2850




6430







22

Юкон

900

3180




6210









Бажарилган ишга таҳлил ёзишда, олиб борилган ҳисоблашлар натижалари, аниқланган қийматларни солиштириш кабиларга эътибор қаатилади.
Download 132,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish