11-мавзу. ҚИшлоқ ХЎжалиги маҳсулотларини тайёрлаш, сотиш тизимини бошқариш режа


Маҳсулотларга сўнгги товар ишловини бериш ва саноат қайта ишлаб



Download 0,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/4
Sana21.02.2022
Hajmi0,53 Mb.
#52448
1   2   3   4
Bog'liq
011. Қишлоқ хўжалик маҳсулотларини тайёрлаш ва сотиш тизимини бошқариш

Маҳсулотларга сўнгги товар ишловини бериш ва саноат қайта ишлаб 
чиқаришини ташкил этиш. 
Сотиш учун мўлжалланган маҳсулотларни сақлаш сифатини ошириш асосида катта 
даромад олиш учун қишлоқ хўжалиги корхоналари ўз кучи ҳамда воситалари билан 
маҳсулотларга сўнгги товар ишлови берадилар, яъни товар сифатида уни энг юқори сифат 
даражасига кўтарадилар. 
Ишлаб чиқариш жойларида пахта, ғалла, сабзавотлар ва меваларга самарали сўнгги 


товар ишлови бериш кенг қўлланилади 
Фермер хўжаликларида сутга сўнгги товар ишлови бериш бевосита уни тозалаш
филтрлаш, 10

С дан юқори бўлмаган ҳароратгача совутишдан иборатдир. Ишлов бериш 
фермалар қошида махсус жиҳозланган сутчилик бўлимларида амалга оширилади. Бундай 
бўлимлар барча йирик фермаларда ташкил қилинади.
Фермер хўжаликларида соғиладиган чорванинг туёғи миқдорига ва механизациялаш 
даражасига қараб, сутни совутиш уни ишлаб чиқариш технологияси (фермалар замонавий 
соғиш қурилмалари билан жиҳозланган бўлса) билан биргаликда бажарилади. Бундай 
шароит бўлмаганда табиий йўллар билан совутилади. 
Фермалар қошидаги сутчилик бўлимларида сутга сўнгги товар ишлови бериш 
маҳсулотни сақлаш муддатини сезиларли узайтириш ва сутни кунига икки марта, эрталаб 
ва кечқурун олиб кетиш имконини беради. 
Сут маҳсулотига дастлабки ишлов бериш тизимини ишончли ташкил қилган кўпгина 
хўжаликларда, сигирлар икки марта соғилганда ҳам транспорт чиқимларини тежаш 
мақсадида сутни бир марта олиб кетилади. 
Фермалар қошидаги сутчилик бўлимларида сутга сўнгги товар ишлови беришнинг 
афзаллиги яна шундаки, қишлоқ хўжалиги корхоналари амалдаги Давлат стандартларига 
мувофиқ шаҳардаги сут заводларига сотилган 1-чи навли сут учун жорий нархларга 
қўшимча ҳақ ҳам олишлари мумкин. Совутилган ва тозаланган сутдан юқори талабга эга 
бўлган юксак сифатли озиқ-овқат маҳсулотлари олинади. 
Тухум етиштиришга йўналтирилган паррандачилик фабрикаларининг ташкилий 
таркибида одатда тухумларни қутиларга жойлаш ва саралаш сехлари ҳам бўлади. Ишлаб 
чиқариш сехида ишловчилар вақти-вақти билан, одатда бир сменада икки марта, тухум 
қиладиган товуқлар галасининг тухумларини йиғиб оладилар, сўнг қутиларга жойлаш ва 
саралаш сехидан тухумлар сараланиб, савдо шахобчаларида сотилгунча омборхоналарда 
сақланади. 
Йирик ихтисослашган корхоналарда қишлоқ хўжалик маҳсулотларининг сотиш 
учун мўлжалланган бир қисмига нафақат сўнги товар ишлови бериши, балки саноат қайта 

Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish