Ишсизликнинг иқтисодий ва социал окибатлари.
Ишсизлик даражасини бахолаш ва тулик бандлилик шароитида ишсизлик даражасини аниклаш билан бирга унинг ижтимоий-иқтисодий окибатларини хам хисобга олиш зарур булади. Чунки ишсизликнинг узи хаддан ташкари юкори даражаси билан катта иқтисодий харажатларни келтириб чикаради.
Ишсизликнинг иқтисодий харажатлари. Ишлаб чикарилмаган махсулот билан таккосланиб бахоланади. Иктисодиет ишлашни хохлаган ва ишлай оладиган барча учун етарли микдорда иш жойларини яратиш холатига эга булмаса товар \ ва хизмат\ лар ишлаб чикариш потенциал имкониятининг бир кисми қайтаришсиз йукотилади. Иктисодчилар бу йукотилган махсулотни ялпи миллий махсулот \ЯММ\ хажмининг оркада колиши сифатида аниклайди. Бу оркада колиш хакикий ЯММнинг потенциал ЯММдан кам булган хажми сифатида намоен булади. Потенциал ЯММ иқтисодий усишнинг «нормал» суръатларида ва ишсизликнинг табиий даражаси мавжуд булиши хисобга олиниб аникланади. Ишсизлик даражаси канчалик юкори булса, ЯММ хажмининг оркада колиши шунчалик катта булади. Демак ишсизликнинг хакикий даражаси ва ЯММ хажмининг оркада колиши ўртасида мустахкам узаро алокадорлик мавжуд.
Макроиқтисодиет сохасидаги таникли тадкикотчи Оукен ишсизлик даражаси ва ЯММ хажмининг оркада колиши ўртасидаги нисбатини математик ифодалаб беради. Бу нисбат Гарбда Оукен конуни сифатида машхур булиб, агар ишсизликнинг хакикий даражаси унинг табиий даражасидан бир фоизга ортик булса, ЯММ хажмининг оркада колиши 2,5 % ни ташкил килишини курсатади. 1:2,5 еки 2:5 булган бу нисбат, яъни ишсизлик даржасининг ЯММ хажмининг оркада колишига нисбатан, ишсизликнинг хар кандай даражаси билан боглик махсулотнинг мутлок йукотилишини хисоблаш имконини беради.
Келтирилган умумий ракамлар орасида ишсизликнинг иқтисодий харажатлари аҳоли гурухлари ўртасида бир хил таксимланмаслигини курсатиб бермайди. Турли йиллар ва ишчи кучи бозорида аҳолининг хар хил гурухлари ўртасида ишсизлик даражасида фарклар мавжуд булади.
Биринчидан, циклик тебранишлар кам таъсир курсатадиган саноат тармокларида \ хизмат курсатиш ва киска муддатли фойдаланиладиган товарлар ишлаб чикариш сохаларда\ банд булган ва хусусий корхона ларда ишловчи ишчилар ўртасида ишсизлик даражаси паст булади.
Иккинчидан, малакали ишчилар ўртасида ишсизлик даражаси анча паст булади, чунки уларни укитиш учун анча катта маблаглар сарфланади.
Учинчидан, ишсизлик даражаси катта ешдаги ишчиларга караганда, ешлар ўртасида анча юкори булади. Ешлар паст малака ва кам тажрибага эга булиб, куплаб ешлар ишчи кучи бозорига биринчи марта таклифи билан чикади.
Туртинчидан, ишсизлик даражаси географик худудлар \вилоят, туман\ буйича, эркак ва аел ишчилар ўртасида, турли касбдаги ишчилар ўртасида, иқтисодиет тармоклари буйича фаркланади.
Ишсизлик- бу нафакат иқтисодий харажатлар балки ижтимоий окибатларга хам эга булади. Тургунлик \ депрессия\ фазаси ишчи кучининг фаолиятсизлигига олиб келадики, фаолиятсизлик эса малаканинг йуколишига хамда ижтимоий ва сиесий тартибсизликларга олиб келади.
Do'stlaringiz bilan baham: |