10-Мавзу: Ишлаб чиқаришда зарали нурланишларнинг хусусиятлари ва уларнинг инсон организмига таъсири



Download 376,15 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/6
Sana22.02.2022
Hajmi376,15 Kb.
#89294
  1   2   3   4   5   6
Bog'liq
10-мавзу 19cfc8503ee3905e87e2919c1f0c5cd1



10-Мавзу: Ишлаб чиқаришда зарали нурланишларнинг хусусиятлари ва 
уларнинг инсон организмига таъсири. 
Режа: 
1. Ионловчи нурланишлар ҳақида умумий тушунчалар. 
2. Ионловчи нурланиш манбаларидан фойдаланиш. 
3. Берк ионловчи нурланиш манбалари урнатилган жойларда ишлашдаги 
хавфсизлик чоралари. 
4. Электромагнит майдонининг тавсифи. 
5. Узгарувчи электромагнит майдонларининг инсон организмига таъсири. 
6. Электромагнит майдонининг нормалари. Мухофаза усуллари. 
 
Таянч иборалар. Ионловчи нурланишлар; берк ионловчи нурланиш
электромагнит майдони; узгарувчи электромагнит майдони.
Ионловчи нурланишлар ҳақида умумий тушунчалар. 
Ионловчи нурланишлар радиактив изотоплар парчаланганда чикадиган 
альфа ва бета-нурлардан иборат. Рентген ва гамма-нурланишлар айникса 
кирувчан булади. Гамма-нурлар билан нурланиш натижасида инсон 
организмида кайтар ва кайтмас процесслар юз бериши мумкин. Ионловчи 
нурланиш окибатида тери шикастланиши, хатарли шишлар, катаракта, 
камконлилик пайдо булиши, хатто одам улиши мумкин. Нурланишнинг 
хавфли томони шундаки, дастлаб у бирорта хам сезиш органида сезилмайди. 
Альфа нурлари катта ионлаштириш хусусиятига эга булган, ҳаракат 
доираси катта булмаган гелий атом ядросининг мусбат зарядланган 
заррачалари ҳисобланади. Ҳаракат доираси катта булмаганлиги сабабли 
инсон тери қаватигагина таъсир қилиб, терини ѐриб кира олмайди, шунинг 
учун ҳам унча зарарли эмас.
Бета нурлари радиоактив моддаларнинг атом ядролари тарқаладиган 
электрон ѐки позитрон оқимидир. Бу нурларнинг ҳаракат доираси анча кенг 
ва ѐриб кириш қобилиятига эга. Шунинг учун ҳам инсон учун хавфлидир. 
Гамма нурларининг ионлаш қобилияти катта булмасада катта ѐриб 
кириш кучига эга бўлиб, ядро реакстиалари ва радиоактив парчаланиш 
натижасида вужудга келадиган юқори частотадаги электромагнит нурлари 
ҳисобланади.

Download 376,15 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish