1. Оралиқ қурилманинг физик холати 5


Балласт корита плитасининг мустаҳкамликка ҳисоби



Download 1,4 Mb.
bet8/10
Sana24.02.2022
Hajmi1,4 Mb.
#197020
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
Hamdamov A.B. (86)

2.5. Балласт корита плитасининг мустаҳкамликка ҳисоби


Балласт корита плитасини ҳисоблаш учун эталон юк 1илова, 13жадвалдан hb=0,5 м бўлганда, kн=26,3 қабул қилинади.
Эгувчи моментлар бўйича мустаҳкамликка ҳисоб 11; 22; 33 кесимларда бажарилади:
кесим 11 (1.2 ва 1.8расмларга қ.).

2.6–расм. Плитани мустаҳкамликка ҳисоблашда ҳисобий схема
Чўзиладиган арматура 8d12 мм; Аs=9,05104 м2. Сиқиладиган арматура 4d12 мм =4,52104 м2 (1.8,арасм).
Кесимнинг ишчи баландлиги h0=h–as=0,16 – 0,026=0,134 м.
Сиқилган арматурани ҳисобга олмасдан бетон сиқилган зонасининг баландлиги ( =0 да)
=0,0122 м < as = 0,026 м.
Нисбий баландликнинг чегаравий қиймати
xR= , (1.59)
xR= =0,704.
х1 =0,0122Rho =0,704×0,134=0,094 м.
Чегаравий эгувчи момент
M1=Rbbx1 (ho–0,5x1), (1.60)
M1=141031,00,0122(0,1340,50,0122)=21,9 кНм.
кесим 22 (1.2 ва 1.8,арасмларга қ.).
Чўзиладиган арматура 8d12 мм, Аs=9,05104 м2. Сиқиладиган арматура 4d12 мм, Аs =4,52104 м2.
Кесимнинг ишчи баландлиги ho–h–as=0,240,026=0,214 м.
Сиқилган арматурани ҳисобга олмасдан бетон сиқилган зонасининг баландлиги ( =0 да)
=0,0122 м < as = 0,026 м.
х1 =0,0122Rho =0,704×0,214=0,15 м.
Чегаравий эгувчи момент
M2=141031,00,0122(0,2140,50,0122)=35,6 кНм.
Ташқи консолларга юкнинг тарқалиш узунлиги /12, б.4.2/ (1.7,арасм):
D=D ; (1.61)
D=D 0,5×(2,71,8)+0,15+0,5=1,1 м > l =0,9;
D=D ; (1.62)
D=D =0,5×(2,71,8)0,15+0,5=0,8 м < l =0,9,
бунда = 2,7 м шпал узунлиги;
В=2,2 м қовурғаларнинг ташқи қирралари орасидаги масофа;
е= 0,15 м – йўл ўқининг оралиқ қурилма ўқига нисбатан силжиши;
lb=0,9 м – қовурғанинг ташқи қирраси билан бортнинг ички қирраси орасидаги масофа;
, =0,5 м – гидроизоляция билан биргаликда шпал остидаги балласт қалинлиги (1.7,арасмга қ.).
Кўприк ўқи бўйича муваққат юкнинг тарқалиш узунлиги /12, б.4.3/
lo=B+D +D , (1.63)
lo=1,8+1,1+0,8=3,7 м.
Плитанинг ёнмаён қирралар орасидаги монолит участка учун доимий юкдан содир бўлган эгувчи момент
, (1.64)
бунда lp = 1,5 м – қовурғалар ички қирралари орасидаги масофа.
Рухсат этилган муваққат юк /12,б.4.3/
=(1,14,3+1,213)1,52/8=2,87 кНм.
, (1.65)
бунда b =1 м – плитанинг ҳисобий эни (1.8,арасм).
=627,5 кН/м,
Эгувчи момент бўйича мустаҳкамликка ҳисоблашда плитанинг қовурғалари орасидаги монолит участкасининг синфи
K= , (1.66)
бунда балласт корита плитасини ҳисоблаш учун эталон юк 1илова, 13жадвалдан қабул қилинади.
K= =16,7.
кесим 33 (2.6расмга қ.).
Чўзилган арматура 812 мм, As=9,05104м2. Сиқиладиган арматура 412 мм, As=4,52104м2.
Кесимнинг ишчи баландлиги ho–h–as=0,180,026=0,154 м.
Бетон кесимининг кучсизланган юзаси Ао=70104 м2.
Чўзилган арматурадан кучсизланган юзанинг оғирлик марказигача бўлган масофа
a0=h0 0,5·Ao/b, (1.67)
a0=0,154 0,5×70×104/1,0=0,21 м.
Сиқилган арматурани ҳисобга олмасдан бетон сиқилган зонасининг баландлиги
xо= , (1.68)
xо= =0,0193 м.
xо=0,0193 м Rho =0,704×0,214=0,152 м.
Кучсизланишни эътиборга олиб чегаравий эгувчи момент
M=Rbbxо(ho–0,5xо) – RbАоа, (1.69)
М=14×103×1,0×0,0193(0,2140,5×0,193)14×103×70×104×0,21=34,63 кНм.
Доимий юкдан содир бўлган эгувчи момент қуйидаги формуладан аниқланади z=0 ва Pbt=0 бўлганда,
, (1.70)

Рухсат этилган муваққат юк
, (1.71)
=135,5 кНм.
Эгувчи момент бўйича мустаҳкамликка ҳисоблашдан 33 кесимда плита ташқи консолининг синфи
K= =4,23.
Кўндаланг куч бўйича мустаҳкамликка ҳисоблаш 33 кесимларда бажарилади.

Download 1,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish