1-мавзу. Молиявий таҳлил фанининг назарий асослари Таҳлилнинг замонавий бошқарувдаги роли, ўрни ва аҳамияти


-жадвал Тўлов лаёқати ва ликвидлик кўрсаткичлари



Download 413,17 Kb.
bet32/38
Sana24.02.2022
Hajmi413,17 Kb.
#202037
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   38
Bog'liq
1-тема

-жадвал
Тўлов лаёқати ва ликвидлик кўрсаткичлари

Коэффицентлар

Аниқланиш формуласи

Бирликлар ифодаси

Изоҳ

Тўлов лаёқати кўрсаткичлари

Мутлақ тўлов лаёқати

ПМ+ҚММҚ/ТМ

ПМ-пул маблағлари
ҚММҚ-қисқа муддатли молиявий қўйилмалар
ТМ-тўлов мажбуриятлари




Оралиқ тўлов лаёқати

ПМ+ҚММҚ+ДМ/ТМ

ДМ-дебиторлик мажбуриятлари

Муддати ўтган мажбуриятлари чегирилади

Умумий тўлов лаёқати

ПМ+ҚММҚ+ДМ+
+ТМЗ/ТМ

ТМЗ-товар моддий захиралар




Ликвидлилик кўрсаткичлари

Жорий

А1-П1 ёки А1/П1>=

А1=ПМ+ҚММҚ

П1=КМ(кред.мажб.)

Кикска муддатли

А2-П1 ёки А2/П2>=

А2=ДМ

П2=КМКҚ(қиска муддатли кредит ва қарзлар)

Узоқ муддатли

А3-П3 ёки А3/П3>=

А3=ТМЗ

П3=УМКҚ(узоқ мудд. кредит ва қарзлар

Димий

П4-А4 ёки П4/А4>=

А4=УМА

П4=ЎММ(Ўз мабла.манбайи)

Молиявий барқарорлик коэффицентлари қаторига молиявий мустақиллик коэффиценти, ўз ва қарз маблағлари нисбати коэффиценти, молиявий карамлик коэффиценти, ўз сармоясининг ҳаракатчанлик коэффиценти, қарз маблағларининг жамланганлик коэффиценти, қарз ва ўз маблағлари нисбати коэффиценти.


-жадвал
Молиявий барқарорлик кўрсаткичлари

Коэффицентлар

Аниқланиш формуласи

Бирликлар ифодаси

Молиявий мутакиллик коэффиценти

ЎММ/БЖ

ЎММ-уз маблағлари манбаси
БЖ-баланс (пассив) жами

Ўз ва қарз маблағлари нисбати коэффиценти

ЎММ/Маж

Маж-мажбуриятлар

Молиявий карамлик коэффиценти

БЖ/ЎММ




Ўз сармоясининг ҳаракатчанлик коэффиценти

ЎММ+УМКҚ-УМА/ЎММ

УМКҚ-узоқ муддатли кредитлар ва қарзлар
УМА-узоқ муддатли активлар

Қарз маблағларининг жамланганлик коэффиценти

Маж/БЖ




Қарз ва уз маблағлари нисбати коэффиценти

Маж/ЎММ




Молиявий натижавийлик коэффицентлари қаторига активлар даромадлиги (рентабеллиги), хусусий капитал даромадлиги(рентабеллиги), қарз капитали даромадлиги (рентабеллиги), соф актив даромадлиги(рентабеллиги) коэффицентлари киради.


-жадвал_Молиявий_коэффицентлар_ва_уларнинг_аниқланиши'>-жадвал
Молиявий натижалар билар боғлиқ кўрсаткичлар

Коэффицентлар

Аниқланиши

Бирлик ифода

Баланс актив даромадлиги (рентабеллиги) коэффиценти

Дар(СФ)/А

Дар-даромад
СФ-соф фойда
А-активлар ўртача йиллик қиймати

Хусусий капитал даромадлиги (рентабеллиги) коэффиценти

Дар(СФ)/ХК

ХК-Хуссий капитал

Қарз капитали даромадлиги (рентабеллиги)коэффиценти

Дар (СФ)/ҚК

ҚК-Қарз капитали

Соф активларнинг даромадлиги (рентабеллиги) коэффиценти

Дар(СФ)/СА

СА-Соф активнинг ўртача йиллик қиймати

Ғарбий компанияларида (АКШ, Канада, Буюк Британия) кўпроқ молиявий коэффицентларнинг қуйидаги турларидан фойдаланиш амалиёти кузатилади.


-жадвал
Молиявий коэффицентлар ва уларнинг аниқланиши

Коэффицентлар

Анқланиш форсуласи

Белгилар изоҳи

ROA коэффиценти - Активларнинг жами суммасига тўғри келадиган фойда суммаси кўрсаткичи

ROA = СФ + Ф х (1 – Сс) / ЖА



СФ-Соф фойда
Ф- Фоизлар
Сс- Солик ставкаси
ЖА-Жами активлар

ROE коэффиценти - хусусий капитал фойдалиги кўрсаткичи

ROE = Сф / Ак х 100

Ак-Акционерлик апитали










ROLC коэффиценти - Инвестицияланган капитал фойдалиги кўрсаткичи.

ROLC=Сф + Ф х (1- Сс) / Умм + Ак

Умм-узоқ муддатли мажбурият

Корхонанинг бозор активлиги кўрсаткичлари қаторига акциянинг даромадлиги, акциянинг фойдалиги, акциянинг балансдаги қиймати, акция баҳоси ва фойда нисбати коэффицентлари киради12.


-жадвал
Бозор активлиги кўрсаткичлари ва уларнинг аниқланиши

Коэффицентлар

Аниқланиши

Бирлик ифода

Акциянинг даромадлиги

СФа/Абн

СФ-битта акцияга тўғри келадиган соф фойда
Абн-битта акциянинг бозор нархи

Акциянинг фойдалилик коэффиценти

Ад/Анн ёки
Ад/Абқ

Ад-Битта акцияга тўғри келадиган дивиденд суммаси
Анн-битта акциянинг номинал қиймати (номинал фойдалилик нормасини аниқлашда)
Абқ-битта акциянинг бозор қиймати
(ҳақиқий фойдалилик нормасини аниқлашда)

Акция курс баҳосининг ўзгариши коэффиценти

Асб-Аоб/Анн

Асб-битта акциянинг бозор баҳоси
Аоб-акцияни сотиб олиш баҳоси

Дивидендлик коэффиценти

Д/СФ

Д-Тўланган дивидендлар суммаси
СФ-корхона соф фойдаси

Иш активлиги коэффицентларига жами активларнинг, узоқ муддатли активларнинг, жорий активларнинг, ТМЗ, тайёр маҳсулот, товарлар, дебиторлик мажбуриятлари, кредиторлик мажбуриятлари айланувчанлиги коэффицентлари киради


-жадвал
Иш активлиги кўрсаткичлари ва уларнинг аниқланиши

Коэффицент

Аниқланиши

Бирлик ифода

Жами активлар айланувчанлиги

МССТ/А

МССТ-Маҳсулот сотишдан соф тушум

Узоқ муддатли активлар айланувчанлиги

МССТ/УМА

УМА-Узоқ муддатли активлар

Жорий активлар айланувчанлиги

МССТ/ЖА

ЖА-Жори йактивлар

ТМЗ айланувчанлиги

МССТ/ТМЗ

ТМЗ-товар моддий захиралар

Тайёр маҳсулот айланувчанлиги

МССТ/ТМ

ТМ-Тайёр маҳсулот

Товарлар айланувчанлиги

МССТ/Т

Т-Товарлар

Дебиторлик мажбуриятлари айланувчанлиги

МССТ/ДМ

ДМ-Дебиторлик мажбуриятлари

Кредиторлик мажбуриятлари айланувчанлиги

СМИЧТ/КМ

СМИЧТ-Сотилган маҳсулот ишлаб чиқариш таннархи

Таққослама (қийсий)таҳлили. Молиявий таҳлилда қиёсий таҳлил тури – кўрсаткичларни мутлақ ва нисбий ифодаларда кенг доирада тақослаш усули сифатида ишлатилади.
Методик жиҳатдан ушбу усул горизонтал ва вертикал, тренд таҳлили усулларига ўхшайди. Лекин улардан тубдан фарқ этади. Таққослаш таҳлилида эса ушбу таҳлил объекти, ёки таҳлил этилаётган корхона бўйича маълумотлар бошқа субъектлар маълумотлари билан, норматив меъёрлар билан, режа кўрсаткичлари билан, тармоқ бўйича ўртача, илғор кўрсаткичлар билан ҳам таққосланиши назарда тутилади. Таққослаш таҳлилида молиявий ҳисобот элементлари ва моддаларининг ўзгаришига, молиявий ҳолатни ҳарактерловчи кўрсаткичларга баҳо берилади. Мутлақ ифодалар, нисбий ифодалар билан тўлдирилади.
Молиявий таҳлилда таққослаш таҳлилининг шартлари:
-таққослашни инвервал оралиқлар бир хилда олиниши;
-таққослаш кўрсаткичлари бир хил ўлчовли бўлиши;
-таққослашни базавий кўрсаткичи, норматив кўрсаткичларини белгилаб олишда расмий жиҳатларга амал этилиши;
-таққослашнинг оюъектлари бўйича молиявий ҳисоботларни тўзиш қоидалари бир ҳилда бўлиши;
-молиявий ҳисобот элементлари, моддаларини таркиблаш ва кўрсаткичларини аниқлаш методикаси бир хилда бўлиши лозим.
Таққослаш усули иқтисодий таҳлилнинг анаъанавий усуллари қаторида энг кўп қўлланиладиган усул ҳисобланиб ундан таҳлилнинг бошқа усуллари билан биргаликда корхона молиявий ҳолатини тўла очиб беришда фойдаланилади. Бу жиҳати билан қиёсий таҳлил ҳам молиявий таҳлилнинг ҳам бошқарув таҳлилининг усули сифатида қаралади.
-жадвал
Тулов лаёкати, молиявий баркарорлик ва рентабеллик курсаткичларининг қиёсий таҳлили

Киёсий кўрсаткичлар

Тўлов лаёқати

Молиявий мустақиллик

Хусусий капитал
рентабеллиги

Жорий давр

2.6

0.52

0.12

Молия режаси бўйича

2.5

0.55

0.15

Ўтган йилнинг шу даври

2.2

0.53

0.15

Норматив кўрсаткич

3.0

0.50

0.10

Илғор корхона кўрсаткичи

3.4

0.70

0.16

Тармоқ ўртача кўрсаткичи

2.2

0.42

0.07

Фарқи+,-










Молия режасидан

+0.1

+0.03

-0.03

Ўтган йилга нисбатан

+0.4

+0.01

-0.03

Норматив кўрсаткичга нисбатан

-0.4

-0.02

+0.02

Илғор корхонага нисбатан

-0.8

-0.18

-0.04

Тармоқ ўртача кўрсаткичига нисбатан

+0.4

-0.10

+0.05

Омилли таҳлил.Корхона молиявий ҳолати ҳақидаги объектив маълумотларни ифода этувчи натижавий кўрсаткичлар ва уларнинг ўзгаришига таҳсир этувчи омилларни ўрганиш имкониятларни баҳолашда муҳим усул ҳисобланади. Омилли таҳлил натижавий кўрсаткичнинг қайси омиллар ҳисобига ўзгарганлигини, уларнинг ижобий ва салбий таъсирларини аниқлаш имконини беради. Бу эса корхона фаолиятини самарали бошқаришнинг муҳим йўналишларини белгилаб олишда аҳамиятли ҳисобланади. Омилли таҳлилни молиявий фаолият ва унинг самарадорлиги, натижавийлиги ҳарактерловчи барча жиҳатларга нисбатан қўллаш мумкин.
Омилли таҳлил қуйидаги шартлар асосида бажарилади.
натижавий кўрсаткичга таъсир этувчи бирлик икки ёки ундан ортиқ бўлиши лозим;
натижавий кўрсаткич бир хил ўлчовли бўлиши лозим;
-натижавий кўрсаткичга таъсир этувчи омилларни ҳисоб-китоблар орқали аниқлаш мумкин бўлиши лозим;
-натижавий кўрсаткичга таъсир этувчи бирликлар ўртасида узвийлик, боғлиқлик, аълоқадорлик бўлмоғи лозим;
-натижавий кўрсаткичларга таъсир этувчи бирликлар турли жиҳатларни акс эттириши лозим (баҳо, таннарх, ҳажм, структура ва ҳ.к. каби).
Молиявий таҳлилда омилли таҳлилдан кўпроқ корхона молиявий фаолияти натижавийлигини баҳолашда, фойда ва зарарлар ўзгаришига, рентабеллик ўзгаришига таъсир этувчи бирликларни баҳолашда фойдаланилади. Аслида ҳар битта натижавий кўрсаткични омилли таҳлилини амалга ошириш мумкин. Шу сабабли молиявий ҳолат таҳлили юзасидан омилли таҳлил мавзуларини қуйидагича таркиблаш мумкин
-иқтисодий ресурслар самарадорлиги, натижавийлиги билан боғлиқ бўлган кўрсаткичларнинг омилли таҳлили;
-активлар самарадорлиги, натижавийлиги билан боғлиқ бўлган кўрсаткичларнинг омилли таҳлили
-капитал ва мажбуриятлар самарадорлиги, натижавийлиги билан боғлиқ кўрсаткичлар омилли таҳлили;
-молиявий фаолият натижавийлиги ва рентабеллиги билан боғлиқ бўлган кўрсаткичларнинг омилли таҳлили
-корхонанинг бозордаги фаоллиги ва иш активлиги билан боғлиқ бўлган кўрсаткичларнинг омилли таҳлили.
Омилли таҳлил методикасини халкаро амалиётда машхур бўлган, ғарб таҳлил мактабининг буюк номоёндаси Дюпоннинг уч факторли модели мисолида куриб чиқиш мумкин.

Рхк=СФ/ХК




Ушбу ифодани сотув рентабеллиги (СФ/СТ), активларнинг айланувчанлиги (СТ/А) ва активларда хусусий капитални жамланиши (А/ХК )га мувофиқ қуйидаги кўринишга келтириш мумкин




Download 413,17 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish