1-Мавзу. “Менежмент” фанининг предмети, мазмуни ва вазифалари


Бозорнинг менежерларга бўлган талаби



Download 0,89 Mb.
bet30/94
Sana22.04.2023
Hajmi0,89 Mb.
#931146
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   94
Bog'liq
1-Ìàâçó. “Ìåíåæìåíò” ôàíèíèíã ïðåäìåòè, ìàçìóíè âà âàçèôàëàðè

2. Бозорнинг менежерларга бўлган талаби.
Бозор иқтисодиётига кириб боришнинг стратегик курси янги ёндошувчиларни талаб килади. бу талаблар асосан иқтисодиётда, бошқарувда ва ижтимоий муаммолар ечимида намоён бўлади. Инсоният булмаган ёки катнашмайдиган юқори технология ва механизмлар кераклича таъсирчан була олмайди. Менежмент системасида хўжалик механизмининг ислохати асосий омил бўлади, бундан ташқари фаолиятчанлик ва таъсирчанлик ислохатлари бошқарув қадрлари яъни менежерлар томонидан аниқланади.
Бозор иқтисодига утган, ишлаб чиқаришда структурали силжиш, илмий-техник ютукларни амалда қўллаш, хўжаликнинг ижтимоий аҳамиятииятининг усиши, жамиятнинг демоқратизасиялаштирилувчи, буларнинг хамааси менежер ишлаини кийинлаштиради ва бир қатор ислохатлар талаб килади.
Хўжалик механизмининг хар қандай ислохати онгимиздаги эскича фикрлашнинг инкор этилишидан бошланади: Янги вазифаларнинг аниқ тушунилишини талаб килади. мақсад ва вазифалар белгиланганидан сунг, буларнинг амалиётда қўлланилиши кўп томонлама бошқарув аппаратига боғлиқ.
Қадрлар танланиши шунака жараёнки, мансабнинг талабларига жавоб берадиган кишиларни кидириш. Айни пайтда бу танлов орқали уларни расионал жойлаштириш муаммоси хам ҳал қилинади. Қадрлар жойлаштирилуви, энг юқсак ишлаб чиқарувни таъминлаш мақсадида, уларни (қадрларни) мақсадга мувофиқ шаклда бошқарув аппаратида жойлаштирилувига боғлиқ.
Қадрлар танлови, бозор шароитида ишлай оладиган кишилар ва уларда коллеқтив йўзага келтириш билан боғлиқ. Бозор иқтисодиёти муносабати менежерлардан, тадбиркорлик ва тез қарор қабул қилишни талаб килади. мухим бўлгани нафакатгина ислохат тамойилларини умумий тушуниш, балки уларни қадрларни хар кунги хаётида ишлата олиш, ишнинг тарзини ва услубини ўзгартира олиш. Буларни инобатга олган холда маъсулиятли фаолият кўрсатиш, янги хуқуқлардан фойдаланиш ва сезиларли даражада интизомни мустахкамлаш керак.
Менежерлар яхши тақтиккина бўлиб колмай, стратег хам бўлишлари керак. Улар бозор эхтиёжларини инобатга олишлари, бозорнинг шаклланишида таъсир этиш, талабдаги ўзгаришга эгилувчан шаклда жавоб бериш, у мақсадни аниқ тасаввур кила олиш, эртанги кун муаммоларини ечиш учун бугундан тараддуд кура олиш, техник ютук ва иқтисодий ижтимоий ривождан оркада колмаслик учун ва самарали хўжалик юритиш кера. Бунга эришиш учун иқтидорли бошқарув аппаратига эхтиёж сезилади. Бозор шароитларида яхши натижаларга эришиш учун.



Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish