1-мавзу. Кириш. Замонавий компютерларнинг архитектурасининг ривожланиш тенденцияси. Режа


-мавзу: Компьютерларнинг ва тизимларнинг хотирасини ташкил этилиши



Download 252,51 Kb.
bet2/7
Sana18.04.2022
Hajmi252,51 Kb.
#560361
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Konspekt

2-мавзу: Компьютерларнинг ва тизимларнинг хотирасини ташкил этилиши.
Режа :
1.Компьютернинг физик хотираси.
2. Компьютернинг мантиқий хотираси.
3.Хотирани бошқариш тизимининг функцилари
Компьютер тизимининг асосий вазифаси – дастурларни бажариш.
Дастурлар маълумотлар билан бирга амални бажариш жараёнида оператив хотирада жойлашган бўлиши керак. Программы вместе с данными, к которым они имеют доступ, в процессе выполнения должны (по крайней мере частично) находиться в оперативной памяти.
Операцион тизим фойдаланувчи жараёнлар ва компонентлар ўртасида хотирани тақсимлаш(бўлаклаш) вазифасини бажаради.Бу фаолият хотирани бошқариш дейилади.
Хотирловчи қурилма иккита сатҳга бўлинади:асосий (оператив,физик) ва иккиламчи (ташқи) хотира.
Запоминающие устройства компьютера разделяют, как минимум, на два уровня: основную (главную, оперативную, физическую) и вторичную (внешнюю) память.
Компьютер хотирасини физик ташкил қилиш
Асосий хотира представляет собой упорядоченный массив однобайтовых ячеек, каждая из которых имеет свой уникальный адрес (номер). Процессор извлекает команду из основной памяти, декодирует и выполняет ее. Для выполнения команды могут потребоваться обращения еще к нескольким ячейкам основной памяти. Обычно основная память изготавливается с применением полупроводниковых технологий и теряет свое содержимое при отключении питания.
Иккиламчи хотира(это главным образом диски) также можно рассматривать как одномерное линейное адресное пространство, состоящее из последовательности байтов. В отличие от оперативной памяти, она является энергонезависимой, имеет существенно большую емкость и используется в качестве расширения основной памяти.
Хотиранинг иерархияси.

Сегмент - бу маълум бир мақсадли хотира майдони бўлиб, унинг ичида чизиқли манзиллар қўллаб-қувватланади. Сегментлар процедуралар, массивлар, стеклар ёки скалерларни ўз ичига олади, лекин одатда аралаш турдаги маълумотларни ўз ичига олмайди. Хотира сегментлари дастур кодининг фрагментларини (матн муҳаррири, тригонометрик кутубхоналар ва бошқалар) ижтимоийлаштириш жараёнлари зарурати билан боғлиқ ҳолда пайдо бўлди, уларсиз ҳар бир жараён ўз манзил майдонида такрорий маълумотларни сақлаши керак еди. Бир нечта жараёнлар хотирасида тизим кўрсатадиган маълумотларни сақлайдиган хотиранинг бу алоҳида соҳалари сегментлар деб аталади. Шундай қилиб, хотира чизиқли бўлишни тўхтатди ва икки ўлчовли бўлди. Манзил икки компонентдан иборат: сегмент рақами, сегмент ичидаги офсет. Бундан ташқари, жараённинг турли компонентларини (дастур коди, маълумотлар, стек ва бошқалар) турли сегментларга жойлаштириш қулай бўлди. Йўл давомида маълум бўлдики, сиз маълум бир сегмент билан ишлаш характерини унга атрибутларни белгилаш орқали бошқаришингиз мумкин, масалан, кириш ҳуқуқлари ёки сегментда сақланган маълумотлар билан бажарилиши мумкин бўлган операциялар турлари.

Download 252,51 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish