(муртак) марказларида рўй берган соматик (жисмоний) мутацияларга (ўзгаришларга) эга.
Хотиранинг CD4+ Т-хўжайралари субпопуляцияда ўзгаришга учраб бўлган. Буларнинг
барчаси иккинчи иммун жавобнинг – антиген билан қайта учрашганида иммун
жавобининг
(реакциясининг)
ривожланишини
тезлаштиради.
Бироқ
хотира
хўжайраларининг бундай орттирилган самарадорлик ҳислати ҳали тўлиқ аниқ эмас.
Хотиранинг Т-хўжайралари – дастлабки иммун жавобида ҳосил бўладиган ўзоқ вақт умр
кўрувчи рециркуляр кичик лимфоцитлардир. Улар антигенлар детерминанти хоссаларини
“ёдда сақлаб қолади” ҳамда уша антигенни қайтадан аниқлашда тезкор ҳамда
кучайтирилган жавоб реакциясини ривожлантиради. Хотиранинг Т-хўжайралари содда ва
самарадор Т-лимфоцитлардан учраб туриш частотасининг катталиги, мембранали
молекулаларннг юқори экспрессияси, иккиламчи иммун реакцияси ривожланиши учун
яллиғланувчи медиаторлар ҳамда корецептор сигналларга талабнинг камлиги билан
ажралиб туради.
1
Маълумки, амалий иммунологиянинг асосий ҳамда энг самарали йўнлиши билан
ушбу фаннинг – вакцинациянинг, яъни касаллик намоён бўлмасдан туриб самарали
иммунологик хотира индукцияси вжудга келиши боғлиқ. Сўнги йилларда шунга ўхшаш
меъёрлардан даволаш мақсадларида фойдаланила бошланди: онковакциналар,
аллерговакциналар, шунингдек аутоиммун касалликларини даволаш учун вакциналар
тайёрлаш учун катта кўламдаги ишлар олиб борилмоқда. Ушбу барча ҳолатларда қўйилган
мақсадга эришиш фақат хотира хўжайлари ҳосил қилиш йўли билан эмас, балки кутилган
йўналишдаги вакциналар орқали ҳосил бўлган иммун жавобини қайта ўзгартириш йўли
билан эришишга ҳаракат қилинмоқда. Масалан, аллергия бўлганда аллергиянинг намоён
бўлишини кўрсатиб берувчи шаклланиб бўлган Th2-жавоби ўрнига аллергенга бевосита
Thl-жавобини келтириб чиқаришга ҳаракат қилинмоқда. Аутоимун жараёнларда
аутоантигенларга ҳолсизликни (анергияни) келтириб чиқаришга; шишлар (ўсмалар)
бўлганда – аксинча, ўсмали антигенларга иммун жавобини кучайтиришга уринишлар олиб
борилиб, уни Thl-йўлга йўналтиришмоқда.
Атроф-муҳит
антиген
компонентларига
иммунологик
хотира
аллергик
касалликларда бўлиб, резус-антигенга (хомиладорликнинг резус-номутаносиблигида
вжудга келади) эса – янги туғилган чақалоқнинг гемолитик касаллиги асосидадир.
Иммунологик хотира феноменидан (камдан кам учрайдиган ҳолати) амалиётда одамларни
эмлашда (вакцинацияда) фойдаланилади.
Do'stlaringiz bilan baham: