1 мавзу Кириш. Физик кимёвий тахлилнинг асосий тушунчалари


Ўзгармас компонент асосида хисоблаш



Download 1,4 Mb.
bet18/30
Sana20.07.2022
Hajmi1,4 Mb.
#831246
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   30
Bog'liq
1 мавзу Кириш Физик кимёвий тахлилнинг асосий тушунчалари

1.2. Ўзгармас компонент асосида хисоблаш.

Агарда система холати ўзгараётганда, суюқ фазадаги компонентлардан бирортасини миқдори доимий қолса, у холда ўзгармас компонент асосида хисоб олиб бориш усулини қуллаш мумкин. Бунинг учун, ўзгармас компонен киритилган нисбатда, пропорция тузилади.


Пропорциянинг чап тарафига охирги эритмадаги ўзгармас компонент концентрациясини, ушбу эритмадаги миқдори узгарувчи компонент концентрациясига нисбати олинади.
Бу концентрациялар, система холати ўзгариши натижасида хосил бўлган суюқ фаза таркиби фигуратив нуқтаси координатасидан аниқланади.
Пропорциянинг унг тарафига бошланғич эритмадаги ўзгармас компонент миқдорини, охирги эритмадаги ўзгарувчан компонент (суюқ фазадаги) миқдори (Х)га нисбати ёзилади. Тузилган нисбатдан Х ни қиймати топилади. Х ни қийматини айириб, бу компонентни қаттиқ фазага ажралган миқдори аниқланади.
Масала 5. 59,7% KNO3 ва 40,3% Н2О дан иборат 2000кг эритма 750С дан 250С гача совитилганда қанча KNO3 қаттиқ фазага ажралиши мумкин.
2 расмда бу масалани ечиш учун KNO3- Н2О системасининг диаграммаси график қурилмаси кўрсатилган.
Бу ерда N1 эритмани 250С гача совитилгандаги система таркибининг фигуратив нуқтаси.
Бунда мувозанатда турган суюқ ва қаттиқ фазалар фигуратив нуқталари m ва D нуқталарга мос келади. Совитиш жараёнида суюқ фазадаги сув миқдори ўзгармайди, демак масалани ўзгармас компонент асосида хисоб олиб бориш усулидан фойдаланиб ечиш мумкин.
Диаграмма асосида m эритма таркибини топамиз: 27,7% KNO3 ва 72,3% Н2О яъни 100 кг эритма 27,7 кг KNO3 ва 72,3 кг Н2О дан иборат.
Бошланғич эритма N таркибида:
1000 0,597 = 597 кг KNO3

    1. 0,403 = 403 кг Н2О бор.

N таркибли эритмани 250С гача совитганда хосил бўладиган система суюқ фазаси m нинг таркибида хам 403 кг Н2О бўлади. m суюқ фаза таркибидаги KNO3 миқдори
72,3/27,7 = 403/Х нисбат асосида хисобланади.
Бундан суюқ фазада қолган KNO3 миқдори
Х =
Бошланғич N эритмада 597 кг KNO3 бор. Демак қаттиқ фазага ажралган KNO3 миқдори
597-154,4 = 442,6 кг



Download 1,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish